Ako vam se novogodišnja jelka još nije sklonila iz dnevne sobe, niste izuzetak – u mnogim domovima ona ostaje upravo do Svetog Save. I to nije bez razloga. U narodnom verovanju, Savindan je granica između prazničnih dana i povratka u svakodnevni ritam, trenutak kada se simbolično „zatvaraju“ praznici i pravi mesto za novu energiju.

Iako jelka tokom zime unosi toplinu, svetlost i lep ugođaj, veruje se da posle ovog datuma više ne treba da stoji u kući. Razlog je jednostavan – ako se predugo držimo praznične atmosfere, kao da se i dalje vrtimo u staroj godini i ne puštamo da nova krene kako treba.

Postoji i vrlo praktična strana priče. Ukrasne kuglice, grančice i lampice brzo skupljaju prašinu, pa prostor može da deluje zagušeno i neuredno, čak i kada se redovno čisti. Kod osetljivijih ljudi to može da izazove i neprijatan osećaj u prostoru.

Još jedan razlog je simbolika. Novogodišnji ukrasi pripadaju tačno određenom periodu. Kada ostanu predugo, briše se osećaj novog početka. Savindan se zato u narodu smatra idealnim trenutkom da se praznična priča zaokruži i da se dom „osveži“ za ostatak godine.

To, naravno, ne znači da kuća treba da izgleda hladno i prazno. Jelku možete zameniti diskretnim zimskim dekorom, toplim lampama, svećama i detaljima koji donose mir, ali ne zadržavaju praznični duh.

Zato se i kaže: ako već niste – do Svetog Save je pravo vreme da se jelka raskiti. Ne iz sujeverja, već kao mali, simboličan znak da ste spremni da novu godinu zaista započnete.