Koliko puta si čuo: „Nemoj da zviždiš u kući, oteraćeš novac!“? Naši stari nisu to govorili bez razloga. Verovalo se da zviždanje „diže vetar“, a vetar odnosi sve što je dobro – i pare, i slogu, i sreću.

Mnogi se kunu da su im baš posle takvog „bezazlenog“ zvižduka krenuli kvarovi, troškovi i neplanirani izdaci. Novčanik tanji, a problemi se samo nižu.

Zvižduk kao pozivnica za miševe i pacove

Ima tu i jedna vrlo prizemna stvar. Stari su verovali da zviždanje privlači glodare. Kažu – miševi i pacovi se sporazumevaju sličnim tonovima, pa im zvižduk zvuči kao signal da ima hrane i toplote.

Zato se smatralo da onaj ko zviždi u kući sam sebi doziva štetočine u ostavu i kuhinju. A kad se miševi usele, znamo svi – muka ne prestaje.

Noću ne zviždi ni za živu glavu

Posebno upozorenje važi za večernje sate. Po narodnom verovanju, kad padne mrak, ne treba zviždati jer se, kako su govorili, „otvaraju vrata onome što ne treba da ulazi“.

Stariji su pričali da se tako doziva nesreća, svađa u kući, pa čak i bolesti. Možda zvuči strašno, ali u selima se to pravilo poštovalo bez pogovora.

Ako se ipak omakne – evo kako da „presečeš“ maler

Narod je imao i rešenje. Ako ti se slučajno omakne zvižduk, odmah kucneš tri puta u drvo i kažeš da to nije bilo namerno. Verovalo se da drvo „prekida“ lošu sreću i zatvara ono što si slučajno prizvao.

Mnogi i danas to rade, čisto – za svaki slučaj.

Tišina čuva kuću

Naši stari su govorili: u kući se ne zviždi, ne viče i ne psuje – da bi u njoj bilo mira i napretka. Možda danas sve to deluje kao sujeverje, ali jedno je sigurno – niko nije osiromašio jer je ćutao, ali su se mnogi pokajali što nisu slušali savete starih.