Da li ste osoba koja stalno radi više stvari odjednom, večiti optimista u planiranju ili neko ko veruje da će se „nekako stići“? Prema mišljenju stručnjaka, upravo ovakve osobine mogu objasniti zašto neki ljudi gotovo redovno kasne.

Postoje ljudi koji kao da su trajno u raskoraku s vremenom, a nauka sugeriše da to nije slučajno. Istraživanja iz oblasti psihologije ponašanja izdvojila su pet ključnih faktora koji stoje iza hroničnog kašnjenja – od pogrešnog planiranja do biološkog ritma sna.

Ako vam je poznat scenario u kojem „stižem za pet minuta“ vrlo često preraste u petnaest, to ne znači automatski da ste neodgovorni ili bezobzirni. Svi povremeno kasnimo, ali kod nekih ljudi kašnjenje postaje obrazac. Upravo ta razlika otvara staro pitanje: zašto su neki ljudi opsesivno tačni, dok drugi stalno „jure vreme“?

Ovo pitanje intrigira istraživače decenijama, a odgovori koje su dobijali nisu uvek bili jednoznačni.

Da li kašnjenje ima veze sa ličnošću?

Jedno istraživanje iz 2003. godine, objavljeno u časopisu Human Performance, nije pronašlo jasnu statističku vezu između hroničnog kašnjenja i konkretnih crta ličnosti. To je ukazivalo na to da netačnost ne mora nužno biti lični nedostatak.

Ipak, novija istraživanja nude složeniju sliku. Ona ukazuju na kombinaciju psiholoških obrazaca, unutrašnjeg biološkog sata, pa čak i određenih bioloških predispozicija koje neke ljude prirodno „guraju“ ka tačnosti, a druge ka kašnjenju – često bez svesne namere.

Džef Kont, profesor psihologije na Državnom univerzitetu u San Dijegu i jedan od vodećih istraživača u oblasti tačnosti, ističe da kašnjenje ne može uvek da se svede na jednu osobinu. Ipak, kako kaže, sve je više dokaza da određene individualne razlike u ličnosti imaju jasnu vezu sa hroničnim kašnjenjem – stav koji deli i veliki broj njegovih kolega.

Razumevanje ovih obrazaca važno je jer tačnost ima širu društvenu ulogu. Ona pokazuje poštovanje prema drugima, utiče na kvalitet odnosa i omogućava funkcionisanje sistema poput radnog okruženja, saobraćaja ili zdravstvene zaštite.

U nastavku su najčešći razlozi zbog kojih ljudi kasne – i saveti kako da se s njima lakše nosite ako se prepoznate u nekom od njih.

Večiti optimisti i „planska zabluda“

Psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski još krajem sedamdesetih godina opisali su fenomen koji su nazvali „planska zabluda“. On označava našu sklonost da potcenjujemo koliko će nam vremena biti potrebno za neki zadatak – čak i kada imamo prethodno iskustvo.

„U suštini, to je uverenje da će se ovaj put sve odvijati idealno“, objašnjava Alen Bljudorn, profesor emeritus menadžmenta i autor brojnih radova o upravljanju vremenom. „Zanimljivo je da ljudi ovu grešku češće prave kada planiraju sopstvene aktivnosti nego kada procenjuju tuđe.“

Iako je ova pristrasnost prisutna kod većine ljudi, kod nekih je znatno izraženija. Takođe, nisu svi naučili kako da je kontrolišu ili ublaže.

Ne postoje čvrsti empirijski dokazi koji direktno povezuju plansku zabludu sa hroničnim kašnjenjem, ali mehanizam je prilično jasan. Ako pogrešno procenite trajanje zadatka, krenućete kasnije nego što bi trebalo. Što je zabluda jača, veća je verovatnoća da će vreme polaska biti pogrešno procenjeno – i da ćete zakasniti.

Dodatni problem je uverenje da imamo potpunu kontrolu nad svim koracima. Ljudi često misle da mogu „ubrzati“ proces, ne ostavljajući prostor za nepredviđene okolnosti, što skoro uvek vodi greškama u proceni vremena.

Kako se izboriti sa tim

Jedan od praktičnih saveta stručnjaka jeste da svesno uvećate svoju procenu. Ako mislite da vam je potrebno 10 minuta da negde stignete, planirajte 20. Ta dodatna rezerva često pravi ključnu razliku.

Kada je reč o crtama ličnosti, među takozvanih „velikih pet“ – otvorenost, savesnost, ekstraverzija, prijatnost i neuroticizam – savesnost se najčešće povezuje sa tačnošću. Ljudi sa visokim nivoom ove osobine skloniji su dolasku na vreme jer su organizovani, disciplinovani, orijentisani ka ciljevima i pažljivi prema detaljima, objašnjava psihoterapeutkinja Džeraldin Hoakim.

Značaj savesnosti potvrđuje i meta-analiza iz 2019. godine, koja ju je identifikovala kao najpouzdaniji pojedinačni nekognitivni pokazatelj opšteg životnog uspeha.

Navike koje prave razliku

Dona Balard, profesorka komunikacionih studija i autorka knjige Time by Design, ističe da savesni ljudi spontano razvijaju navike koje im pomažu da stignu na vreme – planiranje unapred, pripremu i jasnu strukturu dana. Nasuprot tome, niži nivo savesnosti često ide ruku pod ruku sa lošijom organizacijom i slabijom kontrolom vremena.

Za jačanje ovih navika, stručnjaci preporučuju jednostavne trikove: nošenje ručnog sata, postavljanje vidljivih analognih satova u prostoru ili svesno praćenje protoka vremena. Hoakim dodaje da pomaže i promena perspektive – razmišljanje o tome kako kašnjenje utiče na druge. Kada shvatimo da se kašnjenje često doživljava kao znak nepoštovanja, motivacija za promenu može postati jača.