Njena životna priča, podeljena na društvenoj mreži Reddit, dirnula je hiljade ljudi i postala simbol majčinske ljubavi, skromnosti i dobrote.

Život u samoći u selu kod Postenja

Daleko od glavnih puteva i gradske vreve, u maloj kući od blata i slame, baka Milica je živela bez osnovnih uslova za život. Društvo su joj pravile dve koze i nekoliko kokošaka, dok je svakodnevno skupljala gljive u obližnjoj šumi kako bi preživela.

Njen suprug preminuo je pre više od 20 godina, a sin jedinac otišao je u Austriju trbuhom za kruhom. Kako je pričala, od tada joj se nikada nije javio niti joj je poslao fotografiju.

Susret koji je promenio sve

Dirljiva ispovest o baki Milici pojavila se na Reddit kada je jedan mladić opisao kako ju je upoznao tokom vožnje kvadovima po planinama zapadne Srbije, od Medvednika do Cera.

Tokom jedne pauze u brdima, iznenada su začuli tihi glas: „Dobar dan, dečaci, a čiji ste vi?“ Iza njih je stajala starica sa maramom na glavi i blagim osmehom. Tako je počelo prijateljstvo koje će im zauvek promeniti živote.

Mladići su joj pomagali da sakupi vrganje, a ona ih je zauzvrat ugostila u svojoj skromnoj kući i spremila im, kako kažu, „najlepši gulaš koji su ikada jeli“.

„Volela bih samo da ga vidim još jednom“

Tokom razgovora, baka Milica je otkrila da joj je jedina želja da još jednom vidi sina koji je otišao u inostranstvo. Pokušali su da ga pronađu putem Fejsbuka, ali bez uspeha – loš internet signal i nedostatak informacija učinili su potragu gotovo nemogućom.

„Volela bih samo da ga vidim i poljubim još jednom, pa bih mogla i umreti“, rekla je tada.

Ova rečenica postala je simbol bezuslovne majčinske ljubavi i samoće starijih osoba u ruralnim krajevima Srbije.

Odbijala pomoć, ali je dobila porodicu

Iako je živela u teškim uslovima, baka Milica je odbijala svaku vrstu pomoći, govoreći da ima onih kojima je potrebnija. Ipak, mladići su nastavili da je posećuju, donoseći joj brašno, ulje, voće, drva za ogrev i pomažući oko popravki kuće.

Vremenom ih je počela zvati sinovima.

Kuća u kojoj je živela bila je mala i trošna, sa polomljenim prozorom koji su joj kasnije zamenili. U dvorištu su slobodno šetale životinje, a unutrašnjost je bila skromna – sto, nekoliko stolica i osnovne potrepštine.

Tužan kraj koji je rasplakao Srbiju

Vest o njenoj smrti stigla je tiho, baš kao što je i živela. Kada su mladići ponovo došli do kuće, dočekala ih je umrlica na drvenim vratima.

„Ode vam majka“, rekao im je komšija kroz suze.

Priča o baki Milici iz zapadne Srbije, koja iza sebe nije ostavila materijalno bogatstvo, ali jeste primer dobrote, požrtvovanosti i ljubavi, rasplakala je brojne korisnike društvenih mreža.

Komentari ispod objave na Reddit nizali su se danima: „Rasplakaste me“, „Kakvi ste vi ljudi legende“, „Predivna i tužna priča“.

Poruka koja je obišla region

Priča o baki Milici danas se deli kao inspiracija svima – da pomognemo kada možemo, koliko možemo i kome možemo. U vremenu otuđenosti, njena sudbina podseća koliko su pažnja, razgovor i malo dobrote nekome možda sve što ima.

BONUS VIDEO