Tema dugovečnosti oduvek intrigira ljude, a u novije vreme i veštačka inteligencija pokušava da ponudi svoje viđenje. Kada je ChatGPT upitan kako je moguće doživeti 140 godina, odgovor je bio manje fokusiran na dijete i treninge, a više na – stres.

Analizirajući podatke o stogodišnjacima iz takozvanih „plavih zona“, oblasti sveta u kojima ljudi žive najduže, veštačka inteligencija je izdvojila jedan zajednički imenitelj: nizak nivo hroničnog stresa. Ne radi se, kako navodi, samo o poslu ili finansijama, već o unutrašnjem raskoraku između onoga što jesmo i načina na koji živimo.

„Ako stalno živite protiv sebe, telo ostaje u režimu preživljavanja. Dugotrajno povišen kortizol utiče na krvne sudove, imunitet i mozak“, navodi se u objašnjenju.

1. Smanjite unutrašnji otpor

Prema ovoj analizi, dugotrajno ostajanje u situacijama koje izazivaju snažan unutrašnji stres – bilo da je reč o poslu ili odnosima – može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Hronična izloženost negativnom okruženju povezuje se sa ubrzanim starenjem organizma.

2. Ne odlažite život za „jednog dana“

Mnogi planiraju da počnu da uživaju tek nakon penzije. Međutim, nagla promena ritma i gubitak svrhe kod nekih ljudi mogu negativno uticati na zdravlje. Ideja je da osećaj ispunjenosti ne bi trebalo odlagati za budućnost.

3. Odnosi su važniji nego što mislimo

Usamljenost se u brojnim istraživanjima dovodi u vezu sa povećanim rizikom od bolesti. Kvalitetne društvene veze, osećaj pripadnosti i mogućnost da budemo svoji među bliskim ljudima pokazuju se kao snažan zaštitni faktor za dug život.

4. Pronađite svoj „ikigai“

U Japanu postoji pojam „ikigai“ – razlog zbog kojeg ustajete svakog jutra. Ljudi koji imaju jasan osećaj svrhe, bilo kroz porodicu, hobi, rad ili pomaganje drugima, prema istraživanjima žive duže i zadovoljnije.

5. Oprez sa opsesijom zdravljem

Paradoksalno, stalno brojanje kalorija, rigidni režimi i preterana kontrola mogu povećati stres. Dugovečni ljudi, s druge strane, uglavnom biraju jednostavnu, prirodnu hranu i ne opterećuju se svakim detaljem.

6. Krećite se prirodno

U „plavim zonama“ fizička aktivnost je deo svakodnevice – hodanje, rad u bašti, kućni poslovi. Umesto intenzivnih treninga jednom dnevno, naglasak je na stalnom, umerenijem kretanju.

7. Slušajte signale tela

San kada ste umorni i obroci kada ste gladni – jednostavne navike koje pomažu telu da održi ravnotežu. Ignorisanje sopstvenih potreba dugoročno može dovesti do iscrpljenosti.

Šta kaže nauka?

Istraživanja o dugovečnosti zaista pokazuju da ljudi koji žive najduže najčešće imaju stabilne društvene veze, osećaj svrhe i svakodnevne rutine bez preteranog stresa. Njihov život nije zasnovan na komplikovanim pravilima, već na ravnoteži, prirodnom kretanju i bliskosti sa zajednicom.

Iako ideja o životu do 140 godina zvuči ambiciozno, poruka je jednostavna: dug i kvalitetan život možda manje zavisi od savršenog plana ishrane, a više od unutrašnjeg mira i skladnih odnosa.