Projekat je započet 1988. godine, a most je svečano otvoren 1998. nakon deset godina mukotrpne gradnje. Izgradnju je inicirala japanska vlada nakon nesreće iz 1955. godine, kada su trajekti potonuli u olujnim uslovima. Povod za gradnju bio je tragičan jer su 1955. dve trajektne nesreće u moreuzu gde su struje i vetrovi izuzetno jaki odnele više od 160 života. Japanska vlada tada odlučuje da napravi bezbednu vezu između ostrva. Nakon tri decenije planiranja, gradnja započinje 1988. godine, a završava se 1998. Troškovi projekta procenjeni su na oko 4,3 milijarde dolara.

Inženjersko čudo 

Most je pravo remek-delo moderne tehnologije. Njegovi toranj-stubovi uzdižu se skoro 300 metara iznad nivoa mora. Ukupna dužina mosta iznosi 3.911 metara.
Koristi se čelična viseća konstrukcija sa više od 300.000 kilometara čeličnih kablova koji drže kolovoznu ploču. Svaki od glavnih kablova sastoji se od 37.000 pojedinačnih vlakana.

Tokom izgradnje Japan je doživeo veliki zemljotres u Kobeu 1995. godine. Iako je tlo podignuto, most je izdržao bez oštećenja, dokazavši se kao jedno od najstabilnijih građevinskih ostvarenja ikada. Stubovi od čelika i armiranog betona dizani su 20 tona po segmentu, uz pomoć zamršenih hidrauličnih sistema koji moraju biti precizni u milimetar. Ukupno je upotrebljeno 190.000 tona čelika i 1,4 miliona kubnih metara betona. Svaki od glavnih kablova sadrži 37.000 čeličnih niti, dužine koje bi, ako se razmota, obuhvatile gotovo planetu. Inženjeri su morali da uzmu u obzir i seizmičku nestabilnost Japana pa je most projektovan da izdrži zemljotrese magnitude 8,5 Rihtera. I zaista, tokom razornog zemljotresa u Kobeu 1995. godine stubovi su se pomerili za skoro jedan metar, ali most nije oštećen.

Tehnička perfekcija

Most je elegantan, minimalistički, ali fotogeničan. Noću je osvetljen s više od 1.700 LED svetala u različitim bojama, čineći ga jednim od najlepših objekata japanske obale. Osim funkcionalnosti, postao je i simbol nacionalnog ponosa i izdržljivosti.

Most koristi aerodinamične segmente koji smanjuju otpor vetra. Njegova vertikalna fleksibilnost omogućava mu da diše, da se podiže i spušta i do tri metra tokom oluja, a da pritom ne trpi strukturalna oštećenja. Noću most blista. Više od 1.700 svetala boji stubove u razne nijanse koje menjaju tonove u skladu s godišnjim dobima i praznicima.

Most Akaši-Kaikjo je i više od toga. To je simbol japanske posvećenosti preciznosti i estetici. Postao je deo vizuelnog identiteta zemlje, oličenje discipline, tehnologije i harmonije s prirodom.