Značajan deo energije troše svakodnevne jutarnje navike koje obavljamo automatski.


Prelazak iz zime u proleće donosi promene u nivou hormona koji regulišu san i raspoloženje, poput melatonina i serotonina. Telu je potrebno vreme da prilagodi svoj unutrašnji sat dužim danima i više svetlosti, što može izazvati osećaj tromosti, nedostatak koncentracije i pad energije.


Ali sezonska adaptacija nije jedini razlog. Način na koji počinjemo dan često dodatno opterećuje telo - i to pre nego što sat otkuca 12.

Ovih sedam navika  vam tajno kradu energiju, a postoje efikasni načini da ih promenite.

 Kafa na prazan stomak

Prva jutarnja navika mnogih ljudi je da posegnu za kafom čim otvore oči.Taj trenutak se često dešava pre jednog zalogaja hrane. Ali kafa na prazan stomak može izazvati skok kortizola, hormona stresa, i izazvati promene energije kasnije ujutru.

Umesto kafe popijte čašu vode odmah nakon buđenja, a kafu ostavite 30 do 60 minuta kasnije, idealno posle laganog doručka.

Skrolovanje  pre nego što ustanete iz kreveta

Za mnoge je pametni telefon postao budilnik, ali i prvi sagovornik u toku dana. Mnogi od nas često započinju dan brzim skeniranjem portala, društvenih mreža i poruka u grupama. Takav početak stvara mentalno naprezanje pre nego što je dan zapravo počeo. Mozak ulazi u stanje budnosti, često povezano sa stresom, što ubrzava potrošnju mentalne energije.

Bolja opcija: Ostavite prvih 20 minuta dana bez ekrana. Kratko istezanje, otvaranje prozora ili nekoliko minuta tišine pomažu telu da se prirodno probudi.

Umesto da dan započnete brzim pregledom portala, društvenih mreža i poruka u grupama, ne dirajte mobilni telefon prvih 20 minuta.

Preskakanje doručka

U užurbanim jutrima, posebno ako živite u većim gradovima poput Zagreba i Splita, doručak se često preskače ili svodi na peciva usput. Preskakanjem doručka nivo šećera u krvi može naglo pasti, što dovodi do osećaja slabosti, razdražljivosti i smanjene koncentracije. Ovo je posebno izraženo kod ljudi koji već piju kafu ujutru.

Kako to popraviti: Ne morate mnogo jesti, ali kombinacija proteina i vlakana, poput jogurta sa orasima, ovsene kaše ili jaja sa integralnim hlebom, stabilizuje energiju tokom celog jutra.

Ne morate mnogo da jedete, ali kombinacija proteina i vlakana stabilizuje energiju tokom celog jutra

 Predugo i previše vruće tuširanje

Topla voda opušta, a u hladnijim jutarnjim satima mnogima je teško da odole dugom, vrućem tušu. Ali veoma vruć i dug tuš može dodatno sniziti krvni pritisak i povećati osećaj pospanosti. Umesto da se probudite, iz kupatila izlazite još tromiji.

Savet: Održavajte temperaturu udobnom, ali ne previsokom, i završite tuširanje kratkim mlazom mlake vode kako biste stimulisali cirkulaciju.

Nedostatak jutarnjeg svetla

U zimskim mesecima se naviknemo na polumrak, i često ovu naviku zadržavamo čak i kada dan postane duži. Ako se spremite sa veštačkim osvetljenjem i odmah sednete za računar, telo ne dobija jasan signal da je dan počeo. Prirodno svetlo igra ključnu ulogu u regulisanju cirkadijalnog ritma.

Šta možete da uradite: Otvorite prozore čim ustanete ili prošetajte deset minuta pre posla. Čak i kratko izlaganje dnevnoj svetlosti može pomoći u regulisanju energije.

Multitasking čim otvorite oči

To često znači istovremeno spremanje dece za vrtić ili školu, pripremanje doručka, proveravanje poslovnih poruka i planiranje dana. Taj osećaj da „sve mora odmah da se uradi“ stvara unutrašnji pritisak. Mozak koristi više energije kada preskače sa jedne aktivnosti na drugu.

Rešenje: Identifikujte tri ključna zadatka za jutro i fokusirajte se na jedan po jedan. Jasna struktura štedi mentalnu energiju i smanjuje osećaj haosa.

Premalo sna - ali i neredovan raspored

Rad do kasno, gledanje serija ili skrolovanje uveče često odlažu vreme za spavanje. Vikendom je raspored dodatno poremećen. Problem nije samo u trajanju sna, već i u njegovoj doslednosti. 

Odlazak na spavanje u različito vreme remeti unutrašnji ritam i može pojačati jutarnji umor, posebno tokom ranog proleća,

Savet je da vikendom zadržite približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja.

Za ove navike zajednička je nagla stimulacija, bilo kroz kofein, ekran ili stres, i to bez postupnog buđenja organizma, piše T portal. Telo tada brže troši resurse, a pad energije dolazi već sredinom prepodneva.

U martu, kada se organizam već prilagođava novom ritmu svetlosti i temperature, takve navike dodatno pojačavaju osećaj iscrpljenosti.

Savet lekara je da  ne morate da menjate sve odjednom. Dovoljno je uvesti jednu malu promenu nedeljno - pomeriti kafu, pojesti jednostavan doručak ili odložiti ekran za pola sata. Mala prilagođavanja često donose vidljive rezultate već posle nekoliko dana.

Jutra ne moraju biti trka sa vremenom. Ako je postavite kao fazu postepenog buđenja, energija će trajati duže - i neće nestati pre 12 sati.