Specijalizovani robot pažljivo je kucao po morskom dnu, uklanjao mulj i pesak, dok su naučnici sa broda pratili svaki detalj u realnom vremenu. Kamere podešene za rad u potpunom mraku otkrile su neobičnu strukturu koja je izazvala uzbuđenje tima.

Metalni objekat dug 11 metara – zagonetna vojna letelica

Naučni tim predvođen profesorom Krisom Klarkom sa Univerziteta Malta otkrio je metalni objekat dug oko 11 metara, jasno prepoznatljiv kao trup i noseće strukture britanskog dvokrilca Fairey Swordfish iz Drugog svetskog rata. Za razliku od novijih olupina u regionu, struktura ukazuje na mnogo stariji dizajn, dok je avion zapanjujuće dobro očuvan, uprkos decenijama provedenim na morskom dnu.

Avion je pronađen uspravno na peskovitom dnu, a kućište motora ostalo je povezano sa trupom. Krila su delimično oštećena, ali osnovni kostur letelice i dalje je vidljiv.

Historija Fairey Swordfish aviona

Fairey Swordfish bio je torpedni bombarder Kraljevske mornarice početkom 1940-ih godina. Iako je na početku rata delovao zastarelo, ovaj avion zabeležio je značajne pomorske operacije i napade na neprijateljske brodove. Prema arhivskim zapisima britanskog Ministarstva odbrane, 19. aprila 1941. jedan Swordfish je imao kvar motora i pilot je bio primoran na prinudno sletanje u more. Posada je preživela, a avion je potonuo nekoliko minuta kasnije.

Robot prikuplja podatke 20 sati bez prestanka

Autonomno podvodno vozilo kružilo je oko lokacije i snimilo fotografije visoke rezolucije iz više uglova. Sistem Side-scan Sonar omogućio je detaljnu trodimenzionalnu rekonstrukciju terena, dok je Doppler Velocity Log precizno pratio položaj robota. Za razliku od ronilaca, robot je mogao ostati pod vodom i do 20 sati, prikupljajući podatke u uslovima ograničene vidljivosti.

Lokalitet biće zaštićen kao podvodno kulturno nasleđe

Naučnici planiraju da ovo mesto bude zaštićeno kao podvodno kulturno nasleđe, kako bi se sačuvalo za buduća istraživanja. Pronalaženje Fairey Swordfish deo je šireg projekta mapiranja potopljenih istorijskih lokacija u regionu Malte, gde se procenjuje da postoji stotine sličnih neotkrivenih olupina.

Profesor Klark najavio je da će sledeći cilj tima biti razvoj naprednih autonomnih sistema sposobnih da samostalno identifikuju objekte napravljene od strane čoveka, čime će istraživanje dubina Sredozemnog mora postati još efikasnije.

BONUS VIDEO