Prelazak na letnje računanje vremena ove godine desiće se u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta 2026. godine, kada će kazaljke biti pomerene sat unapred, sa dva na tri sata ujutru. To znači da ćemo spavati sat kraće, ali će dani postati duži, što je i osnovni cilj ove prakse.

Zašto letnje vreme postoji? Ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost – dani leti su duži, pa se sat pomera unapred kako bi večeri bile svetlije. Prva ozbiljna ideja potekla je od Bendžamina Frenklina još 1784. godine, dok je novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson 1895. predložio pomeranje kazaljki tokom leta. Letnje računanje vremena prvi put su uvele Nemačka i Velika Britanija 1916., tokom Prvog svetskog rata, radi štednje uglja, a ubrzo su im se pridružile i druge zemlje, uključujući Rusiju i SAD. U SFRJ je letnje vreme uvedeno tek 27. marta 1983. godine.

Kako se datum određuje? U Srbiji, kao i u većini Evrope, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a na zimsko se vraćamo poslednje nedelje u oktobru. Zato datum varira iz godine u godinu – ove 2026. to je 29. mart.

Gde se koristi? Na svetu letnje vreme koristi oko 110 od 192 države. Nije u upotrebi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, velikom delu Afrike, a ni u Islandu, Belorusiji, Gruziji i Rusiji, dok u SAD izuzeci čine Arizona i Havaji. Na ekvatoru, gde dnevna svetlost praktično ne varira, letnje vreme nije potrebno.

Uticaj na zdravlje: Pomeranje sata može poremetiti bioritam i san, povećati broj srčanih udara, kardiovaskularnih problema i saobraćajnih nezgoda. Deca u jesen kreću u školu po mraku, što dodatno povećava rizik. S druge strane, veća količina dnevne svetlosti posle posla može smanjiti ulične zločine i pomoći ljudima da uoče potencijalne pretnje.

Ukratko, sat pomeramo zbog bolje iskoristivosti svetla i uštede energije, ali promena utiče i na zdravlje i svakodnevni ritam, pa se njeni efekti i dalje proučavaju.