Kada je 1972. godine Eugene Cernan napustio Mesec, verovalo se da će se ljudi uskoro vratiti. Međutim, više od pola veka kasnije, njegovi tragovi i dalje su poslednji na lunarnoj površini.
Glavni razlog nije nedostatak želje, već – politika i novac. Svaka promena vlasti u SAD donosila je i promenu prioriteta, pa su planovi za povratak na Mesec više puta započinjani i prekidani. Takve misije su izuzetno skupe i zahtevaju dugoročnu strategiju, što je retko kada ispunjeno.
Osim toga, problem je i tehnologija. Iako danas imamo naprednije računare, stare letelice iz programa Apolo ne mogu se jednostavno ponovo napraviti – nestali su lanci proizvodnje, kao i ljudi koji su ih pravili. Novi program Artemis program pokušava da to nadoknadi, ali razvoj traje decenijama i košta milijarde.
Postoji i jedan manje očigledan razlog – bezbednost. Svemirske misije su rizične, a tragedije iz prošlosti naterale su naučnike da budu mnogo oprezniji i sporiji u planiranju.
Danas je cilj drugačiji nego nekada. Nije više reč samo o „ostavljanju otisaka“, već o dugoročnom boravku i izgradnji baze na Mesecu, što je još veći izazov.
U međuvremenu, u trku se uključuju i druge sile poput Kine, pa se očekuje da će povratak ljudi na Mesec u narednim godinama konačno postati realnost.
