Američki portal Aksios, pozivajući se na obaveštajne izvore i informacije iz Vašingtona, tvrdi da je ova situacija izazvala ozbiljnu zabrinutost u Pentagonu i Beloj kući.

Prema istim navodima, u kubanskom državnom vrhu navodno su razmatrani mogući napadi na nekoliko strateških ciljeva povezanih sa SAD.

Među potencijalnim metama pominju se američka baza Gvantanamo na jugoistoku Kube, brodovi američke mornarice u okolnim vodama, kao i grad Ki Vest na Floridi, udaljen oko 150 kilometara od kubanske obale.

Aksios navodi i da je Havana tokom proleća od Moskve tražila dodatne isporuke dronova i druge savremene vojne opreme.

Vašington zabrinut zbog razvoja situacije

Prema tvrdnjama američkih izvora, u Vašingtonu raste zabrinutost da bi Kuba mogla postati nova tačka ozbiljne geopolitičke eskalacije u zapadnoj hemisferi.

Portal tvrdi da je direktor CIA Džon Retklif ove sedmice boravio u tajnoj poseti Kubi kako bi vlastima u Havani preneo upozorenje američke administracije.

Navodno je poručio da Kuba više ne sme da bude baza za države koje Vašington smatra protivnicima SAD.

Kako prenose izvori Aksiosa, Retklif je upozorio da ostrvo ne može da „služi kao platforma za protivnike Amerike koji žele da sprovode neprijateljske planove na zapadnoj hemisferi“.

Poređenja sa Kubanskom raketnom krizom

Analitičari ocenjuju da čitava situacija podseća na događaje iz Kubanske raketne krize 1962. godine, kada je svet bio na ivici nuklearnog sukoba zbog sovjetskih raketa raspoređenih na Kubi.

Iako su okolnosti danas drugačije, stručnjaci ukazuju da dodatne tenzije izaziva sve bliža vojna saradnja Rusije i Irana, posebno u oblasti razvoja i upotrebe borbenih dronova.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se Ki Vest nalazi unutar dometa pojedinih ruskih i iranskih bespilotnih letelica dugog dometa, što dodatno opterećuje američke bezbednosne procene.

Moguće nove sankcije protiv Havane

Zvanični Vašington se za sada nije javno oglašavao o ovim tvrdnjama, ali američki mediji navode da Bela kuća razmatra oštrije mere ukoliko Kuba nastavi vojnu saradnju sa Moskvom i Teheranom.

Među mogućim odgovorima pominju se nove sankcije, dodatni politički pritisci i pojačane pomorske kontrole u regionu.