Dovoljno je da vidite nekoga kako zeva — ili čak samo da pročitate o tome — i velika je verovatnoća da ćete i sami osetiti potrebu da zevnete. Ovaj fenomen se dešava svakodnevno: u kancelariji, školi, prevozu ili dok gledamo sadržaj na telefonu. Ali zašto je zevanje toliko zarazno i šta se zapravo dešava u našem mozgu?

Iako nauka još nema potpuno konačan odgovor, istraživanja iz oblasti neuronauke i psihologije poslednjih godina ponudila su nekoliko zanimljivih objašnjenja. Naučnici danas povezuju zarazno zevanje sa empatijom, automatskom imitacijom i aktivnošću takozvanih ogledalnih neurona.

Mozak automatski imitira ono što vidi

Studija objavljena 2017. godine u časopisu Current Biology opisala je zarazno zevanje kao oblik automatskog ponašanja u kojem mozak nesvesno kopira radnje koje posmatra kod drugih ljudi.

Jedna od vodećih teorija odnosi se na ogledalne neurone — moždane ćelije koje se aktiviraju i kada sami izvodimo neku radnju i kada gledamo druge kako to rade. Drugim rečima, mozak na neki način „simulira“ ponašanje osobe koju posmatramo.

Zbog toga je nekada dovoljno samo videti nekoga kako zeva, pa čak i pomisliti na zevanje, da i sami osetimo isti refleks.

Da li je empatija razlog?

Naučnici su dugo verovali da je zarazno zevanje povezano sa empatijom i sposobnošću razumevanja emocija drugih ljudi.

Brojna istraživanja pokazala su da se ljudi češće „zaraze“ zevanjem među prijateljima, članovima porodice i osobama sa kojima imaju blizak odnos. Takođe, ovaj fenomen se kod dece uglavnom javlja tek nakon četvrte ili pete godine života, kada počinje razvoj složenijih socijalnih i emocionalnih veština.

Ipak, nisu svi stručnjaci saglasni da je empatija jedino objašnjenje. Neka istraživanja sugerišu da važnu ulogu imaju i pažnja, refleksna imitacija i način na koji mozak obrađuje vizuelne informacije.

Zarazno zevanje postoji i kod životinja

Zanimljivo je da ovaj fenomen nije karakterističan samo za ljude. Zarazno zevanje primećeno je i kod šimpanzi, pasa, makakija, pa čak i kod pojedinih društvenih ptica.

To je navelo naučnike na pretpostavku da zevanje ima duboke evolutivne korene i da je možda nekada služilo za usklađivanje ponašanja unutar grupe. Kada jedan član grupe pokaže znak umora ili smanjene budnosti, ostali nesvesno postaju pažljiviji na stanje cele zajednice.

Ne reaguju svi isto

Istraživanja pokazuju da je između 40 i 60 odsto ljudi osetljivo na zarazno zevanje. Drugim rečima, ne reaguju svi na isti način.

Pojedine studije pronašle su vezu između manje osetljivosti na zarazno zevanje i nižeg nivoa empatičkih reakcija ili određenih psihopatskih osobina. Ipak, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da osobe koje se ne „zaraze“ zevanjem imaju psihopatiju, već samo da ovaj refleks može biti povezan sa načinom na koji mozak obrađuje društvene signale.

Zašto zapravo zevamo kada drugi zevaju?

Naučnici veruju da ne postoji samo jedan uzrok. Zarazno zevanje najverovatnije nastaje kombinacijom više procesa — od automatske imitacije i socijalne pažnje do empatije i aktivnosti moždanih mreža odgovornih za pokrete i ponašanje.

Upravo zato ovaj naizgled jednostavan refleks i dalje intrigira istraživače, jer pokazuje koliko je ljudski mozak snažno povezan sa ljudima oko nas, čak i u najobičnijim svakodnevnim situacijama.