Nekada su naši stari imali pravila za gotovo svaki kućni posao, a posebno za dane kada se pere veš. Verovalo se da određeni poslovi ne bi trebalo da se rade četvrtkom uveče, jer to, prema narodnom predanju, donosi nervozu u kuću, bespotrebne troškove i osećaj da novac „curi kroz prste“.

Četvrtak se u srpskoj tradiciji smatrao posebnim danom, ali samo do večeri. Kada padne mrak, kuća je trebalo da se smiri, da se završe poslovi i pripremi mir za petak, koji se od davnina poštuje kao postan i tih dan. Zato su žene izbegavale da kasno uveče peru veš, šire odeću ili ostavljaju sudove neopranim. Smatralo se da tako unose nemir i „teraju blagostanje“ iz doma.

Naravno, danas malo ko veruje da će uključivanje mašine za veš doneti pravu nesreću, ali mnoga od tih starih pravila zapravo su nastala iz potrebe da porodica ima red, odmor i vreme bez stalnih obaveza. Ljudi su verovali da kuća u kojoj se kasno noću stalno radi nikada nema pravi mir.

Postojalo je i zanimljivo verovanje da čist veš ne treba ostavljati napolju preko noći, jer se tako „ostavlja sreća da visi po mraku“. Zato su domaćice uvek sklanjale odeću pre večeri, a ponegde se verovalo i da u džepu garderobe treba ostaviti novčić kako bi u kući bilo više novca i napretka.

Ako bi baš morali da operu nešto četvrtkom uveče, starije žene su savetovale da se u vodu doda malo krupne soli, za koju se verovalo da „čisti lošu energiju“ i čuva mir u domu.

Bez obzira na to da li verujete u narodna verovanja ili ne, jedno je sigurno – naši stari su kroz ovakve običaje pokušavali da sačuvaju porodični sklad i uvedu malo reda u svakodnevni život.