Mica, Cica, Žuća ili Simba - takva imena za mačke nikoga ne iznenađuju. Međutim, kada neko svog ljubimca nazove Milica, Marija, Nikola ili Stefan, reakcije često budu podeljene. Dok jedni u tome ne vide ništa neobično, drugi smatraju da to ne treba raditi.

Iza ovog verovanja krije se staro narodno sujeverje koje se prenosi generacijama, a prema kojem davanje ljudskog imena mački može doneti nemir i neprijatnosti u domu.

Verovalo se da ime nosi posebnu energiju

U starim vremenima ime nije bilo samo način da nekoga oslovite. Smatralo se da ime nosi deo čovekove sudbine, karaktera i životne energije. Zbog toga su ljudi prema imenima imali veliko poštovanje i retko su ih koristili bez razloga.

Poseban odnos postojao je prema mačkama. Ove životinje vekovima su smatrane tajanstvenim bićima za koja se verovalo da osećaju energiju prostora, predosećaju opasnost i štite dom od negativnih uticaja.

Nije slučajno što su u mnogim krajevima upravo mačke prve ulazile u novu kuću. Ljudi su verovali da one mogu da osete kakva energija vlada u prostoru i da pronađu najmirnije mesto za odmor.

Zašto nije bilo poželjno davati ljudska imena?

Prema starim verovanjima, davanje mački imena člana porodice ili bliske osobe moglo je da „pomeša sudbine“ čoveka i životinje.

Posebno se izbegavalo da ljubimac dobije ime nekoga ko živi u istoj kući. Verovalo se da takva odluka može doneti nesuglasice, česte svađe, pa čak i zdravstvene probleme.

Narodna predanja govorila su da mačka na sebe može da „preuzme“ deo energije osobe čije ime nosi, što se smatralo lošim znakom.

Psihološko objašnjenje ovog verovanja

Postoji i sasvim racionalno objašnjenje zašto se nekim ljudima ne dopada kada mačka nosi ljudsko ime.

Kada ljubimcu damo ime koje povezujemo sa određenom osobom, nesvesno počinjemo da ga doživljavamo drugačije. Vlasnici često prenose osobine poznanika ili člana porodice na životinju, pa ih određena ponašanja više nerviraju ili zabavljaju nego što bi inače.

Na primer, ako je mačka dobila ime po nekome sa kim imamo komplikovan odnos, njene nestašluke možemo doživljavati mnogo emotivnije nego što bi trebalo.

Posebno se izbegavalo ime preminule osobe

Jedno od najjačih narodnih verovanja odnosilo se na davanje imena po pokojnicima.

Stariji su smatrali da bi takav postupak mogao da naruši mir preminule osobe ili da privuče nesreću u kuću. Zbog toga se ime pokojnika neko vreme nije često izgovaralo, a kamoli davalo životinji.

Šta kažu stručnjaci danas?

Savremeni veterinari i stručnjaci za ponašanje životinja ističu da mačkama zapravo više odgovaraju kratka i zvučna imena.

Imena poput Maza, Cica, Simba, Bubi ili Žuća ljubimci lakše prepoznaju i brže usvajaju. Dugačka i komplikovana ljudska imena često su teža za pamćenje i reagovanje.

Naravno, danas svako ima pravo da svom ljubimcu da ime koje želi. Mnogi bez problema imaju mačke koje se zovu Ana, Marina ili Sima i ne primećuju nikakve neobične posledice.

Ipak, stara verovanja opstaju vekovima upravo zato što su duboko ukorenjena u narodnoj tradiciji. Zato i danas poneko zastane kada čuje kako neko iz dvorišta doziva:

„Milice, siđi sa drveta!“

Tek nakon nekoliko sekundi shvati da se zapravo obraća mački.