Dok se većina evropskih turista tokom leta okreće Mediteranu, jedna manje poznata destinacija na severu kontinenta polako osvaja putnike koji traže mirnije plaže, netaknutu prirodu i pristupačnije cene.
Reč je o litvanskoj obali Baltika, koju mnogi i dalje zaobilaze, iako nudi kilometre peščanih plaža, zanimljivu istoriju i prirodne pejzaže kakvi se retko viđaju u Evropi.
Među onima koje je ova destinacija potpuno osvojila našla se i putopisac Lusi Daltrof, koja je nakon obilaska 28 evropskih zemalja priznala da ju je upravo Litvanija prijatno iznenadila.
„Nijedna plaža me nije toliko oduševila“
U svom putopisu za britanski Metro, Daltrof je opisala kako je u letovalištu Palanga pronašla spoj prirodnih lepota, prijatne atmosfere i cena koje su danas prava retkost na turističkoj mapi Evrope.
„Posle putovanja kroz 28 evropskih zemalja, teško da me je ijedna destinacija dočekala sa toliko privlačnim plažama, prelepom prirodom i iznenađujuće dobrom hranom“, napisala je.
Kako ističe, mnogi nisu ni svesni da Litvanija ima izlaz na more. Njena obala duga je nešto više od 90 kilometara, ali upravo ta relativno kratka obala krije neka od najlepših mesta na Baltiku.
Palanga – baltički odgovor na mediteranska letovališta
Palanga je najpoznatije litvansko primorsko odredište i već na prvi pogled ostavlja utisak klasičnog evropskog letovališta, ali bez prenatrpanih plaža i prevelikih gužvi.
Duž obale prostiru se široke peščane plaže, uređene šetnice i brojni kafići i restorani. Posebnu draž daju drvene vile skrivene među borovima, koje čuvaju duh nekih prošlih vremena.
Iako temperature retko dostižu mediteranske vrednosti, letnjih 22 do 24 stepena pruža idealne uslove za odmor bez ekstremnih vrućina.
Jedna od najpoznatijih atrakcija je dugi morski mol, koji je naročito popularan u vreme zalaska sunca.
Grad ćilibara i aristokratske prošlosti
Palanga je još u 19. veku bila omiljeno letovalište aristokratskih porodica, a taj period i danas je vidljiv kroz elegantnu arhitekturu.
Posebno se izdvaja Palata Tiškevičiai, raskošna neorenesansna građevina u kojoj se danas nalazi Muzej ćilibara.
Okružena je prelepim botaničkim vrtom u okviru parka Birute, koji je jedno od omiljenih mesta za šetnju među lokalnim stanovništvom i turistima.
U muzeju se čuvaju izuzetni primerci ćilibara stari više desetina miliona godina, uključujući i retke komade sa očuvanim insektima.
Zahvaljujući specifičnim geološkim uslovima, ćilibar se i danas može pronaći na litvanskim plažama, naročito nakon snažnih oluja.
Cene koje prijatno iznenađuju
Jedan od razloga zbog kojih Litvanija privlači sve više turista jesu pristupačne cene.
Dok su mnoga evropska letovališta poslednjih godina značajno poskupela, na litvanskoj obali i dalje je moguće uživati bez velikih troškova.
Šoljica kafe u proseku košta oko četiri evra, dok se kompletan obrok u restoranu može pronaći za manje od 12 evra.
Među lokalnim specijalitetima posebno se izdvaja Šaltibarščiai, tradicionalna hladna supa od cvekle, kefira, krastavaca i mirođije koja se služi uz topao krompir.
Ljubitelji morskih specijaliteta mogu uživati i u velikom izboru sveže ribe, koja zauzima važno mesto u lokalnoj gastronomiji.
Klaipeda – grad bogate istorije
Najveći grad na litvanskoj obali je Klaipeda, važna luka na Baltiku i jedno od retkih evropskih pristaništa koje se zimi ne ledi.
Zbog svog strateškog položaja vekovima je bila predmet sukoba različitih država i carstava.
Danas posetioce privlače stari gradski centar sa nemačkim uticajem, obnovljeni dvorac iz 13. veka i brojni muzeji koji svedoče o burnoj prošlosti ovog regiona.
Kuršska prevlaka – UNESCO dragulj Evrope
Najveći utisak na putopisca ostavila je Kuršska prevlaka, jedinstven pojas peska dug gotovo 100 kilometara koji razdvaja Baltičko more od Kuršskog zaliva.
Ovaj prirodni fenomen nalazi se na UNESCO listi svetske baštine i smatra se jednim od najlepših pejzaža severne Evrope.
Do njega se iz Klaipede stiže trajektom za svega nekoliko minuta, ali osećaj je, kako navodi autorka, kao da ste stigli u potpuno drugi svet.
Pustinja na severu Evrope
Jedan od najimpresivnijih delova prevlake jeste rezervat Nagliai, poznat po ogromnim pokretnim peščanim dinama.
Sa vidikovaca se pružaju prizori koji više podsećaju na pustinju nego na sever Evrope. Tokom vekova ove dine zatrpale su čak 14 sela, stvarajući pejzaž koji danas privlači turiste iz celog sveta.
Raj za ljubitelje prirode i ptica
Kuršska prevlaka predstavlja jednu od najvažnijih migracionih ruta za ptice u Evropi.
Milioni ptica svake godine prolaze ovim područjem, zbog čega je region posebno popularan među ljubiteljima posmatranja ptica.
U delti reke Njemen mogu se videti brojne retke vrste, uključujući čigre, brkate senice i impresivne orlove belorepane.
Dobro čuvana tajna Evrope
Za razliku od mnogih popularnih evropskih destinacija koje se tokom leta bore sa prekomernim turizmom, litvanska obala i dalje uspeva da sačuva autentičnost, mir i prirodne lepote.
Spoj dugih peščanih plaža, bogate istorije, UNESCO lokaliteta i pristupačnih cena čini je jednom od najzanimljivijih destinacija za putnike koji žele nešto drugačije od klasičnog odmora na Mediteranu.
Upravo zato mnogi koji je posete postavljaju isto pitanje – kako je moguće da je litvanska obala još uvek jedna od najbolje čuvanih turističkih tajni Evrope?
Komentari (0)