Svako ko je pokušao da smrša zna koliko je teško snaći se među brojnim dijetama i savetima koji obećavaju brze rezultate. Međutim, novo istraživanje sugeriše da nije presudno samo šta jedemo, već i kada i koliko često unosimo hranu.

Naučnici sa Bond Univerziteta analizirali su 29 kliničkih studija u kojima je učestvovalo ukupno 2.485 ispitanika. Rezultati su pokazali da određene strategije ishrane mogu doprineti efikasnijem gubitku telesne težine u poređenju sa tradicionalnim pristupima.

1. Ograničavanje vremena za jelo

Jedna od strategija koja je privukla najveću pažnju jeste vremenski ograničen unos hrane, poznat i kao povremeni post.

Ovaj način ishrane podrazumeva da se svi dnevni obroci unose u okviru unapred određenog vremenskog perioda, dok se ostatak dana ne konzumira hrana.

Iako su ranija istraživanja davala različite rezultate, nova analiza pokazala je da su osobe koje su primenjivale ovakav režim u proseku gubile više kilograma, posebno oni sa višim indeksom telesne mase.

2. Manji broj obroka tokom dana

Druga strategija odnosi se na smanjenje broja dnevnih obroka.

mršavljenje

Umesto stalnog grickanja i većeg broja manjih obroka, fokusiranje na nekoliko jasno definisanih obroka može pomoći u boljoj kontroli unosa kalorija.

Stručnjaci smatraju da ovakav pristup kod pojedinih ljudi olakšava održavanje kalorijskog deficita, koji je ključan za mršavljenje.

3. Veći unos kalorija ranije tokom dana

Istraživanje je pokazalo da vreme kada unosimo kalorije takođe može igrati značajnu ulogu.

Osobe koje su veći deo dnevnog energetskog unosa rasporedile u jutarnjim i popodnevnim satima ostvarile su bolje rezultate u kontroli telesne težine.

Stručnjaci preporučuju da se poslednji veći obrok konzumira ranije uveče, idealno pre 18 ili 19 časova, kako bi organizam imao dovoljno vremena za varenje pre spavanja.

Ne postoji univerzalno rešenje

Iako su ove strategije pokazale obećavajuće rezultate, stručnjaci naglašavaju da ne postoji jedinstven model ishrane koji odgovara svima.

Uspešno i dugoročno mršavljenje i dalje zavisi od ukupnog unosa kalorija, kvaliteta namirnica, fizičke aktivnosti, sna i individualnih zdravstvenih karakteristika.

Zbog toga je važno pronaći način ishrane koji je održiv na duže staze i koji se može uklopiti u svakodnevni život, umesto oslanjanja na kratkoročne i restriktivne dijete.