Malo je sportskih objekata na planeti koji mogu da se pohvale činjenicom da su ugostili najveći sportski događaj na svetu, a upravo će stadion u Ist Raderfordu, u američkoj saveznoj državi Nju Džerzi, dobiti tu privilegiju. Danas je to jedan od najskupljih, najvećih i tehnološki najnaprednijih stadiona Severne Amerike, objekat koji je od prvog dana projektovan da bude mnogo više od obične sportske arene.

Pre nego što je izgrađen, na toj lokaciji nalazio se čuveni stadion „Džajants“, otvoren 1976. godine. Tokom više od tri decenije služio je kao dom timova Njujork Džajantsi i Njujork Džetsi, ali je početkom 21. veka postalo jasno da više ne može da odgovori zahtevima modernog sporta i tržišta zabave. Gradnja je počela 2007. godine, dok su stari stadion i dalje koristili navijači. Inženjeri su morali da izvedu složenu operaciju izgradnje ogromnog novog objekta praktično pored postojećeg stadiona, bez prekidanja sportskih događaja. Nakon završetka radova, stari stadion je srušen, a na njegovom mestu izgrađeni su parking prostori i dodatna infrastruktura za novi kompleks.

Kada je otvoren u aprilu 2010. godine, „Metlajf“ je bio najskuplji stadion ikada izgrađen. Ukupni troškovi dostigli su približno 1,6 milijardi dolara, što je u to vreme predstavljalo apsolutni rekord u sportskoj arhitekturi. Čak i danas nalazi se među najskupljim stadionima u istoriji. Posebno je zanimljivo što projekat gotovo u potpunosti nije finansiran novcem poreskih obveznika. Veći deo sredstava obezbedili su vlasnici dva NFL kluba, što je predstavljalo neuobičajen model za američke sportske objekte. Investitori su smatrali da će ogromni prihodi od luksuznih loža, reklama, televizijskih prava i velikih događaja opravdati ogromna ulaganja.

Ovo nije stadion koji osvaja futurističkim izgledom poput objekata u Kataru ili Pekingu. Njegova arhitektura zasniva se na snazi, funkcionalnosti i dugovečnosti. Projektanti iz kompanije „EwingCole“ osmislili su objekat površine veće od 200.000 kvadratnih metara. Za gradnju su korišćene ogromne količine čelika, armiranog betona i aluminijuma. Spoljašnja fasada sastavljena je od više od 7.500 aluminijumskih elemenata koji menjaju nijanse u zavisnosti od ugla svetlosti i vremenskih uslova. Noću stadion izgleda potpuno drugačije nego tokom dana. Poseban izazov predstavljala je činjenica da objekat mora da služi dvema ekipama. Zato je razvijen jedinstveni sistem LED osvetljenja i digitalnih panela koji omogućava da se za nekoliko sati čitav stadion vizuelno transformiše iz doma Džajantsa u dom Džetsa. Takvo rešenje nema nijedan drugi veliki stadion na svetu.

Kapacitet stadiona iznosi oko 82.500 mesta, što ga čini jednim od najvećih objekata Mundijala 2026. godine. Tokom pojedinih događaja broj prisutnih prelazio je i 85.000 ljudi. Međutim, fascinantnije od samog kapaciteta jeste ono što se krije unutar objekta.

Stadion raspolaže sa stotinama luksuznih loža, hiljadama VIP mesta, restoranima, konferencijskim salama, televizijskim studijima, servisnim prostorijama i logističkim centrima. Samo unutrašnji komunikacioni sistem podseća na mali grad. Tokom najvećih događaja na stadionu radi nekoliko hiljada zaposlenih, od tehničara i konobara do pripadnika bezbednosnih službi.

Prilikom projektovanja posebna pažnja posvećena je digitalnoj infrastrukturi. „Metlajf“ je među prvim stadionima projektovanim za eru pametnih telefona i masovne razmene podataka. Ogromni HD video-paneli, LED sistemi, stotine kilometara optičkih kablova i napredna kontrola bezbednosti omogućavaju organizaciju događaja koje prati više desetina hiljada ljudi u realnom vremenu.

Pored sporta, stadion je domaćin najvećih muzičkih spektakala na svetu. Na njegovoj bini nastupali su U2, Brus Springstin, Bijonse, Tejlor Svift, Metalika i brojni drugi izvođači. Mnogi koncerti bili su rasprodati mesecima unapred. Kada svet bude gledao finale Mundijala 2026, reflektori neće obasjavati samo igrače na terenu, već i jednu od najimpresivnijih građevina savremenog sporta.