Kada temperature pređu 30 stepeni, većina ljudi instinktivno posegne za čašom hladne vode. Ipak, istraživanje naučnika sa Univerziteta St. Andrews u Škotskoj pokazalo je da voda nije napitak koji najduže održava organizam hidriranim.

Prema rezultatima studije, pojedini napici zahvaljujući svom sastavu zadržavaju tečnost u organizmu duže od obične vode, pa pružaju dugotrajniji efekat hidratacije.

Zašto voda nije uvek najbolji izbor?

Voda se veoma brzo apsorbuje u organizmu, ali se isto tako brzo i izlučuje. Zbog toga je odlična za svakodnevnu hidrataciju, ali ne ostaje dugo u telu kao neka druga pića.

Naučnici ističu da na nivo hidratacije ne utiče samo količina tečnosti koju unesemo, već i njen sastav. Napici koji sadrže određenu količinu proteina, masti ili prirodnih šećera sporije napuštaju želudac, pa organizam duže raspolaže unetom tečnošću.

Mleko je zauzelo prvo mesto

Najbolje rezultate u istraživanju pokazalo je obično mleko.

Prema objašnjenju profesora Ronalda Magana sa Medicinskog fakulteta Univerziteta St. Andrews, mleko sadrži kombinaciju laktoze, proteina i masti koja usporava pražnjenje želuca. Tako se tečnost postepeno oslobađa i duže zadržava u organizmu.

Osim toga, mleko sadrži i natrijum, koji pomaže organizmu da zadrži vodu i smanji njeno izlučivanje putem mokrenja.

Zašto zaslađeni sokovi nisu dobro rešenje?

Mnogi tokom leta žeđ gase gaziranim ili kupovnim voćnim sokovima, ali stručnjaci upozoravaju da oni nisu najbolji izbor.

Pića sa velikom količinom dodatog šećera mogu privremeno da osveže, ali zbog visoke koncentracije šećera podstiču proces osmoze. Organizam tada povlači vodu iz tkiva kako bi razblažio sadržaj u crevima, što može doprineti osećaju žeđi.

Zbog toga zaslađeni napici nisu idealni za nadoknadu tečnosti tokom velikih vrućina.

Koja pića još mogu da pomognu?

Pored mleka, stručnjaci navode da u određenim situacijama dobar izbor mogu biti i oralni rastvori za rehidraciju, koji sadrže pažljivo izbalansiran odnos elektrolita i male količine glukoze. Oni se najčešće koriste kod pojačanog gubitka tečnosti usled proliva, povraćanja ili intenzivnog znojenja.

Za većinu zdravih osoba, međutim, obična voda i dalje ostaje osnovni napitak za svakodnevnu hidrataciju.

Koliko tečnosti treba piti leti?

Potrebe za tečnošću razlikuju se od osobe do osobe i zavise od temperature, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Tokom letnjih vrućina preporučuje se redovan unos tečnosti tokom celog dana, bez čekanja da se javi osećaj žeđi, jer je on često prvi znak blage dehidratacije.

Iako je mleko u pomenutoj studiji pokazalo najbolji efekat dugotrajne hidratacije, voda ostaje najjednostavniji, najpristupačniji i najvažniji izbor za svakodnevno održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.