U Portugalu je prvi put zvanično potvrđeno prisustvo jednog od najotrovnijih paukova na svetu - čileanskog pauka samotnjaka (Loxosceles laeta). Ova vrsta poreklom je iz Južne Amerike, a njen otrov u pojedinim slučajevima može da izazove ozbiljna oštećenja tkiva, pa čak i otkazivanje unutrašnjih organa.

Iako njegovo ime izaziva strah, naučnici poručuju da nema razloga za paniku.

Prvi primerak, mužjak ove vrste, pronađen je u septembru 2025. godine u samom centru Porta. Ubrzo nakon toga, u blizini je uočena još jedna jedinka, pa istraživači sada pokušavaju da utvrde da li se pauk trajno nastanio u Portugalu ili je u zemlju stigao slučajno, transportom robe iz Južne Amerike.

Njegov otrov može da uništi tkivo

Ono po čemu se čileanski pauk samotnjak izdvaja jeste veoma snažan otrov koji sadrži enzim sposoban da izazove nekrozu, odnosno odumiranje kože i potkožnog tkiva.

U retkim, ali najtežim slučajevima, mogu da se razviju ozbiljne komplikacije koje zahvataju unutrašnje organe, poput jetre, a mogu biti i životno ugrožavajuće ako se ne reaguje na vreme.

Stručnjaci smiruju građane

Entomolog Žoze Manuel Groso Silva ističe da je rizik za stanovništvo veoma mali.

Ovi paukovi nisu agresivni i uglavnom beže od ljudi. Do ujeda najčešće dolazi sasvim slučajno - kada se pauk sakrije u obuću, odeću ili posteljinu, pa ga osoba nesvesno pritisne uz telo.

Lako ga je pomešati sa evropskom vrstom

Problem predstavlja to što čileanski pauk samotnjak veoma liči na svog evropskog srodnika (Loxosceles rufescens), koji je na našem kontinentu prisutan već decenijama.

Obe vrste su braon boje, vole tamna i skrivena mesta i bez stručnog pregleda gotovo ih je nemoguće razlikovati.

Kako je stigao u Evropu?

Portugal nije jedina evropska zemlja u kojoj je zabeležen ovaj pauk. Sličan slučaj ranije je registrovan i u Nemačkoj, u podrumu Univerziteta u Tibingenu.

Naučnici smatraju da ove vrste u Evropu najčešće stižu međunarodnim transportom robe iz Južne Amerike. Zbog sve intenzivnije svetske trgovine očekuje se da će ovakvi slučajevi biti sve češći, pa će stručnjaci pažljivo pratiti da li će se ova opasna vrsta trajno odomaćiti na evropskom tlu.