Sa 99 godina svakodnevno izlazi u baštu, obrađuje zemlju i kaže da ga upravo rad održava vitalnim i ispunjenim.

Do svoje bašte stiže uz pomoć štapa, ali čim uzme motiku u ruke, ne razmišlja o godinama. Poslove obavlja polako, uz česte pauze, ali od njih ne odustaje.

„Pomalo kopkam, pa sednem da odmorim, pa opet nastavim. Tako svaki dan“, kaže vremešni Miloš.

Iako dobro vidi i čuje, priznaje da ga novine i televizijske vesti ne zanimaju. Umesto toga, radije vreme provodi na svom imanju, među usevima i prirodom.

Njegova svakodnevica jednostavna je i ne menja se godinama. Dan započinje čašicom soka, obilaskom stoke i radovima u bašti. Veruje da upravo u tim malim ritualima leži tajna dugog i ispunjenog života.

Ponosno ističe da je najveće bogatstvo koje je stekao porodica. Ima petoro dece, desetoro unučadi i čak dvanaestoro praunučadi, a upravo njih smatra svojim najvećim životnim uspehom.

dsd

Rado se priseća vremena kada su se ljudi više družili i pomagali jedni drugima. Nekadašnje mobe, zajednički rad u polju i komšijska solidarnost, kaže, bili su nešto sasvim prirodno.

„Kad je trebalo saditi ili raditi u njivi, svi su dolazili da pomognu. Posle bih i ja pomagao njima. Tako smo živeli“, priseća se Miloš.

Tokom života prošao je ratna vremena, za svoj rad dobio pet odlikovanja i bio aktivan u društvenom životu zajednice. Ipak, danas kaže da ni za čim ne žali.

Dok odbrojava dane do stotog rođendana, ne planira da menja navike. Motika, bašta, porodica i optimizam ostaju njegov recept za dugovečnost, a najveća želja mu je da naredni rođendan proslavi okružen najmilijima, uz isto zadovoljstvo koje ga prati gotovo čitav jedan vek.