Gotovo svako je bar jednom izgovorio: „Da kucnem u drvo“ nakon što je pomenuo dobro zdravlje, sreću ili neki uspeh. Iako se danas ova fraza uglavnom koristi iz navike, bez mnogo razmišljanja, iza nje se krije običaj čiji koreni sežu duboko u prošlost.

Ovaj jednostavan gest prisutan je u mnogim kulturama širom sveta, a nastao je iz drevnih verovanja da drvo ima posebnu moć i da može da zaštiti čoveka od nesreće.

Verovalo se da u drveću žive duhovi i zaštitnici

Jedna od najčešće prihvaćenih teorija porekla ovog običaja povezuje ga sa paganskim verovanjima starih evropskih naroda. Velika stabla smatrana su svetim mestima u kojima obitavaju duhovi, božanstva ili natprirodna bića.

Kucanjem po drvetu ljudi su, prema tim verovanjima, želeli da prizovu zaštitu ili da zahvale na sreći koju su imali. Verovalo se da ovaj gest može da spreči da se dobra okolnost pokvari ili da se privuče nesreća.

Vremenom je običaj izgubio prvobitno versko značenje i postao simboličan način da ljudi „sačuvaju“ sreću.

Zašto se kuca baš nakon dobre vesti?

Najčešće se kaže „da kucnem u drvo“ kada neko izgovori nešto pozitivno što želi da ostane tako.

Na primer, osoba koja kaže da dugo nije bila bolesna, da joj posao dobro ide ili da je sve u životu krenulo nabolje često odmah nakon toga napravi ovaj gest.

U osnovi ovog običaja nalazi se staro verovanje da ne treba previše isticati sopstvenu sreću, jer bi to moglo da izazove suprotan efekat. Kucanje u drvo predstavlja mali ritual kojim se simbolično sprečava „ureknuće“.

Postoji više teorija o nastanku običaja

Iako se pagansko poreklo najčešće pominje, postoje i druga objašnjenja.

Prema jednoj teoriji, običaj je povezan sa starim irskim verovanjima u šumska bića kojima su ljudi zahvaljivali za zaštitu i sreću.

Druga tumačenja povezuju kucanje u drvo sa tradicionalnim dečjim igrama u Engleskoj, gde je dodirivanje drveta predstavljalo bezbedno mesto ili zaštitu od protivnika.

Postoji i pretpostavka da je drvo zamenilo raniji običaj dodirivanja gvožđa, jer se nekada verovalo da metal štiti od zlih sila i nesreće.

Zašto je ovaj običaj opstao do danas?

Bez obzira na to koje je poreklo najtačnije, činjenica je da je izraz „da kucnem u drvo“ preživeo vekove.

Danas ga većina ljudi koristi bez razmišljanja o njegovoj istoriji, ali značenje je ostalo gotovo isto – želja da se dobra stvar sačuva i da sreća potraje.

Jedan mali pokret rukom tako je postao deo svakodnevnog govora i jedan od najpoznatijih običaja koji povezuje savremeni svet sa verovanjima naših predaka.