Svi su joj gorki: Žena uzgaja krastavce, pa se požalila na problem koji muči mnoge - evo gde greši

Leto je period kada bašte obiluju svežim povrćem, ali nije retkost da se baštovani suoče sa neprijatnim iznenađenjem – gorkim krastavcima. Iako na prvi pogled deluje da je problem jednostavan, iskusni baštovani tvrde da na ukus plodova utiče više različitih faktora.

Rasprava o ovoj temi pokrenuta je u jednoj Fejsbuk grupi posvećenoj baštovanstvu, gde se jedna korisnica požalila da su joj svi krastavci koje je uzgojila bili gorki. Njena objava izazvala je veliki broj komentara i korisnih saveta.

Nedostatak vode jedan je od najčešćih uzroka

Većina baštovana smatra da gorčina najčešće nastaje zbog nedostatka vode, naročito tokom dugotrajnih vrućina i sušnih dana. Visoke temperature dodatno opterećuju biljku, pa ona počinje da stvara jedinjenja koja plodovima daju gorak ukus.

Mnogi preporučuju redovno i obilno zalivanje kako bi zemljište bilo stalno vlažno, dok pojedini ističu da zalivanje veoma hladnom vodom takođe može izazvati stres kod biljke.

Sorta i vreme berbe takođe igraju važnu ulogu

Iskusni baštovani napominju da nisu sve sorte krastavaca podjednako sklone gorčini. Genetika može imati značajan uticaj, pa se dešava da čak i biljke koje rastu jedna pored druge daju plodove različitog ukusa.

Još jedan čest razlog jeste prekasna berba. Krastavci koji prerastu ili počnu da žute češće postaju gorki, zbog čega se savetuje da se beru na vreme, najbolje u ranim jutarnjim satima.

Stres biljke povećava gorčinu

Pored nedostatka vode, gorak ukus mogu izazvati i drugi oblici stresa kojima je biljka izložena, poput naglih promena temperature ili dugotrajnog izlaganja jakom suncu.

Neki baštovani navode da, uprkos istim uslovima uzgoja, pojedini plodovi ostanu ukusni, dok drugi razviju gorčinu, što dodatno potvrđuje da ne postoji samo jedan uzrok ovog problema.

Postoje i trikovi za ublažavanje gorčine

Među praktičnim savetima koje su podelili baštovani našli su se guljenje krastavaca, potapanje u hladnu vodu, kao i trljanje odsečenog vrha ploda, za koje mnogi veruju da može da smanji gorak ukus.

Iskustva baštovana su različita

U komentarima su se izdvojila različita mišljenja.

„Kad je godina sušna, moraju mnogo da se zalivaju ili budu gorki“, „Fali im vode“, „Zalivajte ih redovno i neće biti gorki“, napisali su pojedini korisnici.

Međutim, bilo je i onih koji smatraju da voda nije jedini razlog.

Jedna baštovanka istakla je da svoje krastavce redovno zaliva i malčira, ali da su pojedini plodovi ipak blago gorki. Dodala je da koristi prirodnu prihranu od koprive i organskog đubriva, ne koristi pesticide i da joj biljke godinama daju bogat rod, kako za svežu upotrebu, tako i za kiseljenje.

Zaključak većine učesnika rasprave jeste da gorčina krastavaca najčešće nastaje kao posledica kombinacije više faktora – nedostatka vode, visokih temperatura, stresa biljke i karakteristika same sorte.