Zbog celokupnog iskustva, svadbu je opisala kao jednu od najgorih na kojima je ikada bila.

Kako je ispričala, razlike između svadbi u Vojvodini i Pirotu primetila je gotovo odmah. U Pirotu su je dočekali trubači i drugačija atmosfera, što joj samo po sebi nije smetalo. Međutim, problem je nastao zbog prostora u kojem se slavlje održavalo.

Umesto šatora, svadba je organizovana u sali, ali je pod u jednom trenutku bio potpuno poplavljen. Prema njenim rečima, došlo je do kvara na uređaju za penu, nakon čega se voda raširila po prostoru. Ona tvrdi da niko nije reagovao dovoljno brzo, zbog čega gosti nisu mogli normalno da se kreću, a mladenci nisu uspeli ni da odigraju prvi ples kako su zamislili.

Ipak, najveće iznenađenje za nju usledilo je nešto kasnije.

Pogača kružila među gostima

U jednom trenutku primetila je da među zvanicama kruži pogača. U prvi mah nije razumela šta se događa, a onda joj je prijateljica koja je iz tog kraja objasnila da je reč o lokalnom svadbenom običaju.

Gosti su prilazili pogači i u nju ostavljali novac namenjen mladencima.

Prema njenim rečima, pojedini su davali po 500 dinara po osobi, dok su bliskiji gosti ostavljali 1.000 ili 2.000 dinara.

Novosađanka kaže da ju je ovaj običaj iznenadio jer je već donela poklon i novac koji je namenila mladencima.

„Ja kažem: pa to je krađa. Već sam došla na svadbu i donela vam pare koje sam vam namenila, zašto mi opet tražite“, prepričala je svoje tadašnje razmišljanje.

Posebno joj je bilo neobično što se novac prikuplja na taj način, odnosno kroz pogaču koja kruži od gosta do gosta.

Ipak, ovakvi običaji razlikuju se od kraja do kraja Srbije i ono što je nekome neobično, drugima predstavlja potpuno uobičajen deo svadbenog veselja. Svadbe u južnim krajevima Srbije često imaju svoje specifične rituale i način darivanja mladenaca, koji se mogu razlikovati od običaja u Vojvodini.

Zbog toga je njena priča izazvala pažnju upravo kao primer kulturnih razlika koje postoje čak i unutar jedne zemlje.

Za nju je, međutim, kombinacija neobične organizacije, poplavljenog prostora i običaja sa pogačom bila dovoljna da svadbu dugo pamti – i to ne po najboljem.