Njoj život na selu nije kazna niti nešto od čega treba bežati – naprotiv, kaže da je upravo tu pronašla svoj mir, ljubav prema životinjama i smisao svakodnevnog rada.

Emina svakog dana ima pune ruke posla. Zajedno sa porodicom brine o oko 20 krava, ali i bikovima, konjima, ovcama, kokoškama i patkama. Pored toga, učestvuje u brojnim poslovima na gazdinstvu, a kada je potrebno, seda i za volan traktora.

Njena priča predstavljena je na Jutjub kanalu „Srednja Bosna Danas“, gde je govorila o životu koji vodi i odnosu prema selu.

Ljubav prema životinjama razvila je još kao dete, odrastajući uz oca i ostatak porodice. Kako kaže, toliko je rano počela da učestvuje u poslovima na imanju da se praktično i ne seća trenutka kada je to postala njena svakodnevica.

Od jutra do večeri ima pune ruke posla

Dan joj počinje obavezama u kući, a zatim odlazi na planinu Zijamet, gde porodica pušta krave na ispašu. Tamo pomaže ocu oko svega što je potrebno.

Emina zna da šiša ovce, hrani stoku, radi sa traktorom i obavlja brojne druge poslove koji su sastavni deo života na gazdinstvu.

Ipak, postoji jedan posao koji joj nikako nije omiljen.

„Najmrskije mi je da prikupljam seno po vrućini“, priznaje kroz osmeh.

Posebno mesto među životinjama imaju bikovi. Emina se prisetila i svog prvog bika, Garčija, kojeg je zavolela i uz kojeg je zavolela i koride.

„Selo nas je sve othranilo“

Iako mnogi mladi iz njenog kraja razmišljaju o odlasku, Emina kaže da sebe ne vidi u gradu.

„Ne bih menjala selo za grad. Može da se živi od ovog, što ne bi moglo, samo mora da se radi“, poručuje ona.

f

Za nju je najvažnije da se čovek ne stidi poštenog rada. Upravo zbog toga svoj svakodnevni život pokazuje i na društvenim mrežama.

„Nema se tu čega stideti, selo nas je sve othranilo“, kaže Emina.

Veliku podršku ima u porodici, sa kojom deli obaveze. Smatra da je dobra organizacija ključna, jer na velikom gazdinstvu uvek postoji nešto što mora da se uradi.

Njena poruka mladima je jednostavna – od sela se može živeti, ali samo ako postoji spremnost na rad i trud.

Na pitanje da li je ponosna na svoj život, Emina bez mnogo razmišljanja kaže:

„Kad vidim čega sve ima danas, ja sam najponosnija devojka sa sela.“

Njena priča pokazuje da za neke mlade ljudi selo nije prošlost koju treba ostaviti iza sebe, već mesto na kojem žele da grade budućnost.