Neki domovi izgledaju više kao filmske kulise nego kao mesta u kojima ljudi zaista žive. Kuće smeštene ispod ogromnih stena, čitava naselja uklesana u kamen, gradovi podignuti od zemlje i manastiri na gotovo nepristupačnim liticama pokazuju koliko je čovek kroz istoriju umeo da se prilagodi čak i uslovima koji na prvi pogled deluju nemoguće za život.
Iako su danas mnoga od ovih mesta velike turističke atrakcije, nisu nastala da bi zadivila posetioce. Ljudi su ovako gradili iz vrlo praktičnih razloga da bi se zaštitili od velikih vrućina, hladnoće, vetra, neprijatelja ili jednostavno zato što im teren nije ostavljao mnogo izbora.
Kuće kojima je ogromna stena, krov
Jedan od najpoznatijih primera je Setenil de las Bodegas u Španiji. U ovom neobičnom andaluzijskom mestu pojedine kuće i ulice bukvalno su smeštene ispod ogromnih stena.
Prirodne kamene izbočine stanovnicima služe kao svojevrsni krov. Ono što turistima danas može da izgleda pomalo zastrašujuće, stanovnicima je vekovima predstavljalo veoma praktično rešenje.
Masivne stene štite kuće od jakog sunca i pomažu da se tokom vrelih letnjih dana unutra zadrži prijatnija temperatura. Ispod ogromnih kamenih nadstrešnica danas se nalaze kuće, prodavnice, restorani i kafići, a život se odvija sasvim normalno.
U Kapadokiji ljudi su kuće pravili unutar stena
Još neverovatniji prizori čekaju posetioce Cappadocia. Ova oblast poznata je po neobičnim stenama koje nazivaju „vilinskim dimnjacima“, ali i po kućama, crkvama, manastirima i čitavim podzemnim gradovima uklesanim u kamen.
Za tamošnje stanovnike stena nije bila prepreka – bila je građevinski materijal.
Generacije ljudi klesale su sobe, hodnike, skladišta, crkve i skloništa direktno u steni. Osim što su pružale zaštitu od vremenskih prilika, ovakve nastambe bile su dragoceno utočište u vremenima ratova i drugih opasnosti.
Grad star više od 2.500 godina
Potpuno drugačija arhitektura može se videti u starom gradu Sana'a.
Sana je poznata po visokim kućama od zemlje koje na prvi pogled podsećaju na drevne nebodere. Fasade su ukrašene karakterističnim belim ornamentima, zbog čega čitav grad izgleda kao da je izrastao pravo iz pustinje.
Stari grad naseljen je više od 2.500 godina, a u njegovom istorijskom jezgru nalaze se hiljade starih kuća.
Njihov izgled pokazuje da spektakularna arhitektura ne mora da nastane od skupih i modernih materijala. Ljudi su koristili ono što im je priroda pružala i stvarali građevine koje su opstajale generacijama.
Kuće od zemlje i blata koje odolevaju vremenu
Sličan prizor nalazi se u Maroku, gde je smešten Aït Ben Haddou, čuveno utvrđeno naselje napravljeno od zemlje i blata.
Kuće su zbijene unutar odbrambenih zidina, a takav način gradnje nije nastao samo zbog izgleda.
Debeli zemljani zidovi pomagali su da unutrašnjost ostane prijatnija kada temperature napolju postanu visoke, dok je gust raspored kuća pružao dodatnu zaštitu stanovnicima.
Danas ovo mesto izgleda kao scenografija nekog istorijskog filma, ali nekada je predstavljalo sasvim praktičan odgovor na težak život u surovom okruženju.
Grčki manastiri koji izgledaju kao da lebde
Možda najdramatičniji primer nalazi se mnogo bliže nama, u Grčkoj.
Čuveni manastiri Meteora podignuti su na vrhovima ogromnih kamenih stubova koji se gotovo vertikalno uzdižu iz ravnice.
Prizor je toliko neobičan da građevine izgledaju kao da lebde iznad zemlje.
Monasi su se na ovim stenama nastanjivali još u srednjem veku, tražeći mir, samoću i udaljenost od svakodnevnog sveta. Nekada je dolazak do pojedinih manastira bio izuzetno težak, što je upravo i bila jedna od njihovih prednosti.
Danas do Meteora dolaze turisti iz čitavog sveta, ali pogled na građevine postavljene na samim vrhovima stena i dalje ostavlja isto pitanje – kako su ljudi pre toliko vekova uopšte uspeli da ih sagrade?
Nisu prkosili prirodi, naučili su da žive sa njom
Iako danas ovakve građevine nazivamo neverovatnim, neobičnim ili čak „nemogućim kućama“, iza njih se zapravo krije jednostavna ljudska potreba da se pronađe način za život tamo gde uslovi nisu bili idealni.
Gde nije bilo dovoljno ravnog zemljišta, koristile su se stene. Gde nije bilo drveta ili odgovarajućeg kamena, gradilo se zemljom i blatom. Gde su vrućina ili neprijatelji predstavljali opasnost, domovi su skrivani u stenama ili iza debelih zidova.
I možda je upravo u tome njihova najveća tajna: ovi ljudi nisu pokušavali da pobede prirodu, već su naučili kako da je iskoriste i žive zajedno sa njom.
Komentari (0)