Divovski paradajz iz domaćinstva Vitorović u Srbiji i dalje privlači pažnju na društvenim mrežama. Razlog je jednostavan - plod je toliko veliki i težak da je za njegovo držanje potrebno koristiti obe ruke.

Uzgajivač Slavko Vitorović iz sela Klenka kod Šapca pohvalio se još 2022. godine primerkom sorte volovsko srce, koji je na njegovom imanju dostigao neverovatnih dva kilograma.

Vitorović paradajz uzgaja na ekološki način, iz semena koje se u njegovoj porodici čuva i koristi generacijama.

Kada je u svom vrtu ugledao ovaj neobičan plod, ni sam nije mogao da veruje koliko je porastao.

„Uz obilno zalivanje i ekološki, prirodan uzgoj, uspeo sam da dobijem paradajz težak dva kilograma, i to iz semena koje koristimo iz godine u godinu, još od vremena moje pokojne bake“, rekao je Vitorović, prenosi Blic.

Sličan prizor iznenadio i drugu porodicu

Zanimljivo je da je otprilike u isto vreme gotovo jednako veliki primerak sorte volovsko srce pronađen i na imanju porodice Ivanović u selu Vračević, nedaleko od Lajkovca.

Uzgajivač Dragan Ivanović kaže da u početku nisu očekivali da će paradajz biti toliko težak. Na prvi pogled delovao je tek nešto veći od ostalih plodova u bašti.

Međutim, kada su ga stavili na vagu, usledilo je iznenađenje.

Kazaljka je pokazala čak 1.700 grama.

„Ovo je prava retkost“

Ivanović je u razgovoru za agenciju Rina ispričao da je reč o najvećem paradajzu koji je do sada ubrao u svom vrtu.

„Povrće uzgajamo u plasteniku i, naravno, bez navodnjavanja ne bi preživelo. Do sada smo ubrali mnogo paradajza. Uglavnom su klasične veličine- neki su veći, neki manji, ali ništa neuobičajeno“, rekao je on.

Ipak, ovaj primerak ih je sve iznenadio.

„Ovaj plod, težak gotovo dva kilograma, prava je retkost i svi smo bili iznenađeni time koliko paradajz može da naraste. Zasigurno će biti neizostavan deo obroka tokom duge zime“, dodao je Ivanović.

Tajna je u starom semenu i dobroj nezi

Sorta volovsko srce, poznata i kao biftek paradajz, spada u rane sorte i sazreva već oko 80 dana od setve.

Za klijanje joj je potrebna minimalna temperatura od 10 stepeni, dok je optimalna oko 24 stepena. Maksimalna temperatura za klijanje je oko 35 stepeni.

Setva može da se obavi u zatvorenom prostoru od kraja marta do kraja aprila, dok se sadnice u baštu najčešće presađuju tokom maja.

Iako ovakvi primerci nisu svakodnevna pojava, priča Slavka Vitorovića pokazuje da uz kvalitetno seme, dobru negu i odgovarajuće uslove i običan kućni vrt može da iznenadi plodom koji je teško ne primetiti.