Aluminijumska folija jedan je od najčešće korišćenih pomoćnika u gotovo svakoj kuhinji. Koristimo je za čuvanje ostataka hrane, umotavanje sendviča, prekrivanje posuda i pečenje.
Ipak, stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da nije dobra ideja baš svaku namirnicu čuvati u aluminijumskoj foliji. Ova naizgled bezazlena navika može da utiče na ukus hrane, ali i da poveća rizik od razvoja štetnih bakterija.
Razlog su dva različita problema – hemijska reakcija aluminijuma sa određenim namirnicama i činjenica da folija može usporiti hlađenje hrane i doprineti razvoju bakterija.
Kisela hrana može da dođe u dodir sa aluminijumom
Prvi problem nastaje kada aluminijum dođe u kontakt sa kiselim namirnicama.
Hranu sa visokim sadržajem kiseline, poput sosova od paradajza, jela sa sirćetom ili vinom, kao i namirnice koje sadrže citruse, ne bi trebalo dugo držati direktno u aluminijumskoj foliji.
Prema objašnjenju stručnjaka za hranu Džesike Gevin, kiselina ubrzava hemijsku reakciju između hrane i aluminijuma. Zbog toga folija vremenom može početi da se razgrađuje, postane krhka i dobije sitne rupice.
Istovremeno, hrana može poprimiti blag, ali neprijatan metalni ukus.
Stručnjaci navode da količina aluminijuma koja u uobičajenim uslovima čuvanja pređe u hranu uglavnom nije velika, ali se problem sa ukusom može pogoršavati što je kontakt duži.
Oprezno sa slanim namirnicama
Isti oprez preporučuje se i kod veoma slanih namirnica, poput suhomesnatih proizvoda i zrelih sireva. So, naročito u kombinaciji sa toplotom, može da ubrza slične hemijske reakcije.
Posebno treba biti oprezan sa mariniranim mesom, jer marinade često sadrže i kiselinu i so – dva faktora koji mogu ubrzati reakciju aluminijuma.
Za takve namirnice mnogo bolji izbor su staklene ili odgovarajuće plastične posude sa poklopcem.
Može da pogoduje razvoju bakterija
Drugi problem je ozbiljniji i tiče se bezbednosti hrane.
Iako aluminijumska folija može dobro da prekrije namirnicu, ona ne pravi potpuno hermetički zatvoren prostor. Ne sprečava u potpunosti razmenu vazduha, niti štiti hranu od moguće unakrsne kontaminacije u frižideru.
Međutim, najveći problem može nastati kada se vruća hrana čvrsto umota u foliju.
Stručnjaci upozoravaju da takav način čuvanja može usporiti hlađenje hrane. Ona tada predugo ostaje u takozvanoj „opasnoj temperaturnoj zoni“, između 4 i 60 stepeni Celzijusa. U tom temperaturnom rasponu bakterije mogu veoma brzo da se razmnožavaju.
Posebno treba obratiti pažnju na vlažne namirnice bogate skrobom, poput kuvanog pirinča, testenine, mahunarki i krompira.
One mogu sadržati spore bakterije Bacillus cereus, koje mogu preživeti proces kuvanja. Ako se takva hrana sporo hladi, spore mogu da se aktiviraju i počnu da proizvode toksine.
Pečeni krompir ostavljen u aluminijumskoj foliji na sobnoj temperaturi predstavlja dodatni rizik. U takvim uslovima može nastati sredina sa malo ili bez kiseonika, što pogoduje razvoju bakterije Clostridium botulinum, uzročnika botulizma.
Zato je veoma važno da se ostaci hrane što pre ohlade.Još bolje je da se veća količina hrane podeli u nekoliko plitkih posuda, jer se tako toplota brže oslobađa i hrana ravnomernije hladi.
Staklene posude sa poklopcem su idealne za čuvanje hrane
Stručnjaci kao najbolji izbor za kisele, slane, marinirane i tople ostatke hrane preporučuju staklene posude sa poklopcem.
Staklo ne reaguje sa kiselinama i solju, dok poklopac omogućava bolje zatvaranje i dodatnu zaštitu hrane. Plitke posude imaju još jednu prednost – omogućavaju da se hrana brže i ravnomernije ohladi u frižideru.
Kao alternativa mogu da posluže i kvalitetne plastične posude namenjene za čuvanje hrane, kao i posude od nerđajućeg čelika.
Alumijumska folija može biti praktična za kratkotrajno čuvanje suvih i nekiselih namirnica, poput hleba, običnog pečenog povrća ili kolača, piše Southern Living.
Komentari (0)