Ruže tokom septembra još mogu da cvetaju, ali se njihova nega u ovom periodu razlikuje od one tokom proleća i leta. Biljka sada postepeno usporava rast, jača izdanke i priprema se za zimsko mirovanje, pa pojedine greške mogu da je učine znatno osetljivijom na hladnoću i mraz.

Upravo zato septembar nije vreme za podsticanje novog rasta, obilno prihranjivanje ili ozbiljno orezivanje. Pravila nege zavise od sorte i klimatskih uslova, ali se u većem delu Srbije priprema ruža za zimu može započeti upravo tokom ovog meseca.

Stručnjaci uglavnom preporučuju da se šest do osam nedelja pre očekivanog prvog mraza obustave postupci koji podstiču intenzivan rast.

Evo šta bi trebalo izbegavati.

1. Ne koristite đubrivo bogato azotom

Jedna od najčešćih grešaka u kasnoj sezoni jeste prihranjivanje ruža đubrivima bogatim azotom.

Azot podstiče razvoj novih, mekanih izdanaka koji do prvih mrazeva možda neće imati dovoljno vremena da odrvene. Takve mlade grane mnogo su osetljivije na niske temperature i mogu lako da izmrznu.

Zbog toga je sa prihranom najbolje završiti krajem avgusta ili početkom septembra. Ni đubriva sa fosforom i kalijumom ne bi trebalo dodavati nasumično – koriste se samo ukoliko postoji potreba i u skladu sa uputstvom proizvođača.

Posebno treba biti oprezan sa domaćim rastvorima i mešanjem različitih supstanci. Neodgovarajuća koncentracija može promeniti pH vrednost zemljišta ili oštetiti koren, što je ruži pred zimu potpuno nepotreban stres.

2. Ne uklanjajte precvetale cvetove tokom cele jeseni

Tokom leta uklanjanje precvetalih cvetova ima važnu ulogu jer biljku podstiče na stvaranje novih pupoljaka. Međutim, kako se približava kraj sezone, cilj je upravo suprotan – potrebno je omogućiti ruži da postepeno uspori rast.

Zato tokom septembra, posebno kako se približava period od šest do osam nedelja pre prvog očekivanog mraza, nije potrebno stalno uklanjati precvetale cvetove.

Ako ih ostavite, ruža počinje da formira šipurke, odnosno plodove, i postepeno dobija signal da se sezona završava.

Ukoliko je početak septembra veoma topao, poneki uveli cvet možete ukloniti zbog urednijeg izgleda grma, ali ne treba podsticati novi veliki talas cvetanja.

3. Ne zalivajte često i površinski

Dolazak jeseni ne znači da ruže odmah treba potpuno ostaviti bez vode.

Ako nema dovoljno padavina, zalivajte ih ređe, ali temeljno. Cilj je da voda dopre do dubljih delova zemljišta i korenovog sistema, umesto da se površinski sloj samo nakvasi.

Najbolje je zalivati direktno zemlju, po mogućnosti ujutru. Kvašenje lišća, naročito u večernjim satima, može produžiti zadržavanje vlage i stvoriti povoljnije uslove za razvoj gljivičnih bolesti.

Količinu vode treba prilagoditi temperaturi, količini padavina i vrsti zemljišta. Glinovito zemljište zadržava vodu duže, dok se peskovito zemljište brže suši.

4. Ne ostavljajte obolelo lišće oko biljke

Crne pege, žutilo, beličasta prevlaka i deformisani listovi mogu biti znak različitih bolesti.

Zaražene listove treba ukloniti sa biljke, a opalo lišće sakupiti sa zemlje. Biljni materijal koji pokazuje znake bolesti nije preporučljivo stavljati u kućni kompost, jer pojedini uzročnici mogu preživeti i ponovo zaraziti biljke naredne sezone.

Posebnu pažnju obratite na prostor neposredno oko grma. Čisto tlo bez nagomilanog obolelog lišća može smanjiti količinu potencijalnih izvora infekcije tokom naredne godine.

5. Ne orezujte ruže ozbiljno pred zimu

Septembar nije idealan period za veliko orezivanje i oblikovanje ruža.

Jači rez može da podstakne stvaranje novih izdanaka upravo u trenutku kada bi biljka trebalo da uspori rast. Zbog toga se u ovom periodu uklanjaju samo slomljene, potpuno suve ili očigledno bolesne grane.

Ozbiljnije orezivanje bolje je ostaviti za kraj zime ili početak proleća, kada biljka počinje da izlazi iz mirovanja.

Kod kalemljenih ruža posebnu pažnju obratite na takozvane divlje izdanke koji rastu ispod mesta kalemljenja. Njih treba ukloniti što bliže mestu iz kojeg izbijaju, jer mogu da oduzimaju hranljive materije plemenitom delu biljke.

6. Ne zatrpavajte ruže prerano

Iako je zaštita od hladnoće važna za pojedine sorte, sa njom ne treba početi prerano.

Ako se oko biljke postavi debeo sloj zemlje ili malča dok je zemljište još toplo, može se zadržati previše vlage i produžiti period aktivnog rasta.

Sačekajte da ruža uđe u mirovanje i da prođu prvi jači mrazevi. Tek tada se oko osnove osetljivijih i kalemljenih sorti može nagrnuti rastresita zemlja ili zreo kompost, uz dodatak suvog organskog materijala.

Cilj zimske zaštite nije da ruža bude „utopljena“, već da se koren i mesto kalemljenja zaštite od naglih promena temperature, odnosno smrzavanja i otapanja.

Otporne žbunaste sorte uglavnom zahtevaju manje zaštite, dok posebnu pažnju treba posvetiti osetljivijim čajevkama, floribundama i mladim, tek posađenim ružama.

Septembar je mesec pripreme, a ne podsticanja rasta

Najvažnije je zapamtiti da se u ovom periodu nega ruža menja. Umesto podsticanja novog lišća i cvetova, biljci treba omogućiti da postepeno sazri i pripremi se za zimu.

Umereno zalivanje, uklanjanje obolelog materijala, izbegavanje kasne azotne prihrane i odlaganje većeg orezivanja mogu pomoći da ruže spremnije dočekaju hladne mesece.