Boja žumanca često je razlog za raspravu. Dok jedni veruju da tamno narandžasto žumance znači da je kokoška zdrava i da je živela u dobrim uslovima, drugi smatraju da je bledo žumance znak lošeg kvaliteta jajeta.

Međutim, boja žumanca sama po sebi nije pokazatelj toga koliko je jaje zdravo, niti može pouzdano da otkrije u kakvim je uslovima kokoška živela. Ono što boja prvenstveno pokazuje jeste šta je kokoška jela.

Od svetložutog do tamnonarandžastog

Žumance prirodno može imati različite nijanse – od veoma svetložute, preko zlatnožute, pa sve do intenzivno narandžaste.

Na njegovu boju najviše utiču pigmenti iz hrane. Posebno su važni karotenoidi, prirodni pigmenti koji se nalaze u pojedinim biljkama i žitaricama.

Ukoliko se kokoške hrane obrocima bogatim sastojcima koji sadrže ove pigmente, žumance može biti intenzivnije obojeno.

Kukuruz može da utiče na boju žumanca

Kukuruz i druge namirnice bogate karotenoidima mogu doprineti tome da žumance bude tamnije i narandžastije.

S druge strane, ishrana koja sadrži više pšenice ili drugih svetlijih žitarica može rezultirati svetlijim žumancetom.

Zato dve kokoške mogu sneti jaja gotovo iste veličine i kvaliteta, a da njihova žumanca budu potpuno različite boje.

Da li je tamnije žumance zdravije?

Ne nužno.

Intenzivnija boja ne znači automatski da jaje sadrži više proteina, vitamina ili drugih hranljivih materija. Boja je pre svega posledica sastava hrane koju je kokoška dobijala.

Čak ni veoma bledo žumance samo po sebi nije dokaz da je kokoška bila bolesna ili da je jaje lošeg kvaliteta.

Naravno, na nutritivnu vrednost jajeta utiču različiti faktori, uključujući ishranu kokoške, starost, uslove uzgoja i način čuvanja jaja.

A šta je sa jajima kokošaka koje borave napolju?

Često se može čuti tvrdnja da kokoške koje slobodno šetaju i hrane se prirodnijom hranom obavezno daju jaja sa tamnim narandžastim žumancetom.

Ni to nije pravilo.

Kokoške koje borave napolju mogu imati pristup različitim biljkama, insektima i drugoj hrani, što može uticati na sastav njihovog obroka i samim tim na boju žumanca. Međutim, samo na osnovu boje ne može se pouzdano zaključiti kako je kokoška uzgajana.

Ako želite da znate poreklo jajeta, mnogo je korisnije obratiti pažnju na deklaraciju, način uzgoja i informacije proizvođača.

Šta još utiče na izgled žumanca?

Pored same boje, ljudi često primećuju da su neka žumanca čvršća, zaobljenija ili da imaju izraženiju opnu. Ni to nije dovoljno da se na osnovu jednog pogleda proceni kvalitet jajeta.

Na izgled i svežinu mogu uticati starost jajeta, način čuvanja i drugi faktori.

Zato važi jednostavno pravilo: narandžasto žumance nije automatski zdravije, kao što bledo žumance nije automatski lošije.

Boja je uglavnom mali trag o tome šta se nalazilo na jelovniku kokoške, a ne „ocena“ njenog zdravlja ili kvaliteta života.