Ako ste čuli za trik da se sirovo jaje zakopa u zemlju prilikom sadnje biljaka, možda ste se zapitali da li zaista ima smisla. Ideja je jednostavna – jaje se vremenom razgrađuje i oslobađa određene hranljive materije koje biljka može da iskoristi.

Ipak, ne treba očekivati čudo. Jedno jaje neće preko noći pretvoriti siromašno zemljište u idealnu podlogu za biljke. Zapravo, mnogo korisniji deo ovog kuhinjskog otpada može biti ono što obično bacamo – ljuska jajeta.

Šta se dešava kada zakopate celo jaje?

Kada se sirovo jaje nađe u zemlji, mikroorganizmi počinju da razgrađuju belance i žumance. Hranljive materije se tako postepeno vraćaju u zemljište.

Međutim, proces nije brz, pa biljka neće odmah nakon sadnje dobiti „dozu“ hranljivih materija. Osim toga, jaje ne sadrži sve elemente koji su biljkama potrebni za pravilan rast.

Zbog toga ovaj trik može biti zanimljiv kao način iskorišćavanja organskog otpada, ali ne može da zameni kompost ili odgovarajuće đubrivo.

Ljuska je zapravo mnogo zanimljivija

Ako već želite da iskoristite ostatke od jaja u bašti, možete sačuvati ljuske.

One se najvećim delom sastoje od kalcijum-karbonata, ali se u zemlji razgrađuju prilično sporo. Zato je najbolje da ih dobro osušite i što sitnije usitnite pre nego što ih dodate zemljištu ili kompostu.

Što su komadići sitniji, veća je površina koja dolazi u kontakt sa zemljištem i mikroorganizmima.

Ako zakopavate jaje, nemojte ga staviti plitko

Ukoliko ipak želite da isprobate ovaj stari trik, jaje je bolje zakopati dovoljno duboko. Organska materija koja se razgrađuje može da proizvodi neprijatne mirise i privuče životinje.

Kod već posađenih biljaka nema potrebe da kopate duboku rupu neposredno uz stabljiku ili koren samo da biste dodali jaje. Time možete napraviti više štete nego koristi i oštetiti korenov sistem.

U takvoj situaciji mnogo je praktičnije koristiti zreo kompost ili đubrivo koje odgovara konkretnoj biljci.

Da li ljuske zaista teraju puževe?

Još jedan veoma popularan savet jeste da se izlomljene ljuske od jaja pospu oko biljaka kako bi napravile svojevrsnu barijeru protiv puževa.

Iako se često tvrdi da oštre ivice ljuski odbijaju puževe, na ovu metodu ne treba računati kao na sigurnu zaštitu. Posebno nakon kiše ili zalivanja, ljuske neće nužno predstavljati efikasnu prepreku.

Ako puževi ozbiljno ugrožavaju biljke, bolje je kombinovati proverene metode zaštite.

Ne pokušavajte ljuskama da rešite vršnu trulež paradajza

Ljuske od jaja često se pominju i kao rešenje kada se na paradajzu pojavi tamna, ulegnuta mrlja na dnu ploda.

Ipak, vršna trulež nije nužno posledica toga što u zemlji nema dovoljno kalcijuma. Važnu ulogu može imati i neujednačeno zalivanje, odnosno problem sa usvajanjem i transportom kalcijuma do ploda.

Zato nije dovoljno samo zatrpati nekoliko ljuski oko paradajza. Mnogo je važnije održavati ravnomernu vlažnost zemljišta i, ako je potrebno, proveriti sastav zemljišta pre dodavanja đubriva.

Najbolji način da iskoristite ostatke od jaja

Ako želite da iskoristite ono što vam ostane u kuhinji, najjednostavnije je da sačuvate ljuske, osušite ih i dobro sameljete ili usitnite. Možete ih dodati kompostu ili zemljištu, ali bez očekivanja da će same rešiti sve probleme u bašti.

Zakopavanje celog jajeta može biti zanimljiv baštenski eksperiment, ali zdrave biljke ipak najviše zavise od kvalitetnog zemljišta, dovoljno organske materije, pravilnog zalivanja i odgovarajuće prihrane.

Drugim rečima, jedno jaje može biti koristan dodatak, ali nije tajna formula za bujnu baštu.