Srčane bolesti često se razvijaju postepeno i bez jasnih simptoma, zbog čega se veliki značaj pridaje prevenciji, fizičkoj aktivnosti i ishrani. Na jelovniku se zato posebno obraća pažnja na namirnice koje sadrže mnogo dodatog šećera, zasićenih masti i kalorija.

Među mlečnim proizvodima, nutricionisti posebno izdvajaju sladoled, ali ne zato što ga treba potpuno izbaciti iz ishrane. Problem može nastati kada se jede često i u velikim količinama, naročito ako se biraju proizvodi sa mnogo šećera i zasićenih masti.

Zašto sladoled može biti problem?

Sladoled je kombinacija sastojaka koji mogu doprineti povećanom unosu šećera, zasićenih masti i kalorija. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se jede povremeno i u umerenim količinama.

1. Može sadržati mnogo dodatog šećera

Za razliku od voća, sladoled se najčešće zaslađuje dodatim šećerom. Količina zavisi od proizvođača i ukusa, a dodatni prelivi, čokolada, keksi i sirupi mogu je dodatno povećati.

Prekomeran unos dodatih šećera može doprineti povećanom unosu kalorija i gojenju, što predstavlja jedan od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Zato nije isto pojesti malu porciju običnog sladoleda i veliku porciju sa brojnim dodacima.

2. Sadrži zasićene masti

Sladoledi napravljeni sa pavlakom ili mlečnim mastima mogu sadržati značajne količine zasićenih masti.

Prevelik unos zasićenih masti može povećati nivo LDL, odnosno „lošeg“ holesterola u krvi. Povišen LDL je jedan od važnih faktora rizika za stvaranje naslaga u arterijama i razvoj kardiovaskularnih bolesti.

To, međutim, ne znači da svaku namirnicu sa zasićenim mastima treba potpuno izbegavati. Mnogo je važniji ukupan obrazac ishrane i količina koju unosimo.

3. Lako je pojesti mnogo kalorija

Još jedan problem je veličina porcije. Na deklaraciji se nutritivne vrednosti najčešće navode za određenu količinu proizvoda, dok je vrlo lako pojesti nekoliko puta veću porciju.

Situacija postaje još nepovoljnija kada se dodaju čokoladni preliv, keks, karamel ili drugi kalorični dodaci.

Ako se takav unos ponavlja često, višak kalorija može doprineti povećanju telesne težine, a gojaznost je povezana sa većim rizikom od brojnih kardiovaskularnih problema.

Ne morate potpuno da se odreknete sladoleda

Dobra vest za ljubitelje ove poslastice jeste da sladoled ne mora da bude potpuno izbačen iz jelovnika.

Mnogo je važnije koliko ga često jedete i koliku porciju birate. Ako vam je teško da se zaustavite kada imate veliko pakovanje kod kuće, praktičnije je kupiti jednu kuglu ili manje pakovanje.

Takođe, vredi pogledati deklaraciju i izabrati proizvod sa manje dodatog šećera i zasićenih masti.

Kolika porcija je razumna?

Kao orijentir se često navodi oko pola šolje sladoleda, odnosno približno jedna manja porcija. Naravno, nutritivne vrednosti se razlikuju od proizvoda do proizvoda, pa je najbolje pogledati deklaraciju.

Još važnije je da sladoled ne bude svakodnevna zamena za hranljivije namirnice. Voće, jogurt, orašasti plodovi i druge namirnice bogate vlaknima i korisnim mastima mogu imati mnogo važnije mesto u ishrani usmerenoj na zdravlje srca.

Na kraju, nije potrebno razmišljati u kategorijama „zabranjeno“ i „dozvoljeno“. Povremena kugla sladoleda nije isto što i svakodnevno prejedanje, a za zdravlje srca mnogo je važnija celokupna ishrana, uz fizičku aktivnost i druge zdrave navike.