Profesor psihologije Džefa Biti sa Univerziteta Edge Hill objašnjava da izbor boja u prostoru nije samo estetsko pitanje.
Boje u prostoru utiču na raspoloženje
Istraživanja iz oblasti psihologije pokazuju da boje koje nas okružuju mogu biti povezane sa emocionalnim stanjem, mišljenjem, društvenim interakcijama, snom, pa čak i dugoročnim psihološkim blagostanjem.
Drugim rečima, nijansa koju gledamo svakog dana zaslužuje nešto više pažnje.
Ako postoji nijansa koja poslednjih godina gotovo ne silazi sa liste poželjnih boja za enterijere, onda je to prigušena zelena. I čini se da njena popularnost nije samo stvar trenda.
Zelena se povezuje sa kreativnošću
Psihološka istraživanja koja Biti navodi ukazuju na to da su plava i prigušene zelene nijanse povezane sa kreativnošću i boljim rešavanjem problema.
Upravo zato nežna zelena može da bude zanimljiv izbor za kućnu kancelariju ili radni kutak – dovoljno je nenametljiva da ne odvlači pažnju, a istovremeno unosi boju u prostor.
Zelena ima još jednu veliku prednost: snažno je povezujemo sa prirodom.
Zelena boja smanjuje umor
Upravo se ta povezanost dovodi u vezu sa osećajem obnove i manjim mentalnim umorom, što se uklapa u širu ideju biofilnog dizajna – unošenja elemenata koji nas podsećaju na prirodu u prostor u kojem živimo.
Geoff Beattie zato za dnevni boravak predlaže nežnu žalfijasto zelenu kao dominantnu boju.
Utiče i na smanjenje stresa
Prema njegovom objašnjenju, takva zelena povezuje se sa smanjenjem stresa i opuštanjem, a može da oponaša deo kognitivnih dobrobiti koje povezujemo sa boravkom u prirodi.
Za domove na našim prostorima žalfijasta zelena zahvalna je i iz praktičnog razloga. Dobro se slaže sa drvetom, kamenom, terakotom, lanom i drugim prirodnim materijalima koji su česti u mediteranskim i kontinentalnim domovima, a dovoljno je neutralna da prostor neće brzo izgledati zastarelo, piše Edgehill.
Komentari (0)