Čim temperature počnu da padaju, električne grejalice ponovo postaju deo svakodnevice u mnogim domaćinstvima. Međutim, kada je najbliža slobodna utičnica predaleko, mnogi posežu za produžnim kablom.

I upravo tu može nastati ozbiljan problem.

Prenosne električne grejalice spadaju među uređaje koje nije preporučljivo priključivati na produžni kabl. Čak ni kvalitetan i skuplji kabl nije garancija da će ovakav način povezivanja biti bezbedan.

Razlog je jednostavan – grejalice su veliki potrošači električne energije i mogu satima da rade pod visokim opterećenjem.

Grejalica treba da bude direktno uključena u zidnu utičnicu

Električna grejalica često troši oko 2.000 vati, a pojedini modeli i više. Pošto uređaj može da radi satima bez prekida, kroz kabl dugo prolazi velika količina električne struje.

Takva kombinacija velike snage i dugotrajnog rada može izazvati pregrevanje.

Zbog toga proizvođači brojnih grejalica u uputstvima izričito navode da uređaj ne treba priključivati na produžni kabl. Najbezbednije rešenje je da grejalicu uključite direktno u zidnu utičnicu.

Zašto jeftin produžni kabl može biti problem?

Nije svaki produžni kabl napravljen da podnese isto opterećenje. Kod jeftinijih modela provodnici mogu biti veoma tanki, na primer oko 0,7 mm², što znači da su predviđeni za znatno manje opterećenje.

Kabl sa provodnikom preseka oko 1 mm² može podneti približno 2.300 vati, dok kabl preseka 1,5 mm² može podneti oko 16 ampera, odnosno približno 3.680 vati.

Grejalica od 2.000 vati zato može predstavljati veliko opterećenje za tanji produžni kabl.

Ukoliko se provodnik pregreje, izolacija može početi da se deformiše ili topi, a u najgorem slučaju može doći do oštećenja i varničenja.

Problem je dodatno izražen jer većina ljudi ne zna koliki je presek provodnika u produžnom kablu koji koristi.

Ni kućni osigurač nije potpuna zaštita

Česta je pretpostavka da će kućni osigurač automatski sprečiti opasno pregrevanje produžnog kabla. Međutim, to nije nužno slučaj.

Kućni osigurači često su podešeni na oko 16 ampera, dok grejalica ili električno kuvalo mogu trošiti oko 8 do 9 ampera. To znači da osigurač možda neće reagovati, iako se produžni kabl zbog svog kapaciteta pregreva.

Posebno su osetljivi spojevi, utikači i utičnice, gde se zbog povećanog električnog otpora može stvarati dodatna toplota.

Najrizičniji je produžni kabl na bubnju

Poseban oprez potreban je kod produžnih kablova koji su namotani na bubanj.

Kada je kabl potpuno odmotan, može podneti određeno opterećenje, ali kada ostane namotan, toplota se zadržava između slojeva kabla. Zbog toga je njegova dozvoljena snaga tada znatno manja.

Pravilo je jednostavno: produžni kabl na bubnju treba potpuno odmotati pre korišćenja, posebno kada se priključuju uređaji koji troše mnogo električne energije.

Koje uređaje ne treba priključivati na produžni kabl?

Grejalice nisu jedini veliki potrošači sa kojima treba biti oprezan.

Veliku količinu struje mogu da troše i:

  • električno kuvalo, najčešće oko 1.800–2.200 vati
  • mikrotalasna rerna
  • friteza na vruć vazduh
  • električna rerna
  • veš-mašina
  • mašina za sušenje veša
  • mašina za pranje sudova
  • pegla i drugi uređaji velike snage

Ovakve uređaje je, kada god je moguće, najbolje priključiti direktno u zidnu utičnicu.

U produžni kabl uglavnom se mogu priključivati uređaji male potrošnje, poput punjača za telefon, rutera, radija ili stonih LED lampi, uz poštovanje deklarisanog opterećenja samog kabla.

Obratite pažnju na ove znakove

Produžni kabl ponekad može „upozoriti“ da nešto nije u redu. Odmah isključite uređaj i prestanite da koristite kabl ako primetite:

  • varnicu prilikom uključivanja utikača
  • miris paljevine iz kabla ili utičnice
  • kabl koji je neuobičajeno vruć na dodir
  • tamnjenje, omekšavanje ili lepljivost plastike oko utičnice
  • oštećenu ili napuklu izolaciju

Oštećeni kabl ne treba popravljati selotejpom ili izolir-trakom. Najbezbednije je da ga zamenite novim.

Takođe, nikada nemojte povezivati jedan produžni kabl u drugi. U tom slučaju kroz prvi kabl prolazi ukupno opterećenje svih priključenih uređaja, a dodatni spojevi predstavljaju još jedno potencijalno mesto za pregrevanje.

Šta ako je utičnica predaleko?

Ako se grejalica nalazi na mestu na kojem nema odgovarajuće zidne utičnice, najbezbednije rešenje je da električar ugradi novu.

Korišćenje produžnog kabla može izgledati kao najjednostavnije rešenje, ali kod uređaja velike snage može predstavljati nepotreban rizik. Kada je reč o električnim grejnim uređajima, bezbednost bi uvek trebalo da bude važnija od praktičnosti.