Njen porođaj trajao je čak 54 sata, a nakon niza komplikacija doživela je kliničku smrt koja je trajala 28 minuta.

Nilufer je sina Majla dobila u 41. godini, ali je put do njegovog rođenja bio izuzetno težak. Nekoliko puta je odlazila u bolnicu, da bi bila vraćena kući uz objašnjenje da još nije spremna za porođaj.

Devetnaest sati nakon poslednjeg otpusta ponovo je završila u bolnici. Dobila je lekove protiv bolova, ali su trudovi i agonija trajali tokom čitavog dana i noći. Na kraju je zatražila epidural, koji je dobila nakon dugog čekanja.

Beba bila u nepravilnom položaju

Situacija je postala komplikovanija kada su lekari utvrdili da se beba nalazi u nepravilnom položaju i da ne može da se spusti u porođajni kanal.

Zbog toga je doneta odluka da se porođaj završi carskim rezom. Međutim, komplikacije se time nisu završile.

Prema njenom svedočenju, nakon primene anestezije došlo je do ozbiljne reakcije koja je izazvala paralizu mišića uključenih u disanje, zbog čega nije mogla normalno da diše. Nakon porođaja bila je u stanju šoka, dok je njen sin neko vreme morao da ostane u bolnici bez majke.

Dva dana kasnije usledio je novi šok

Nilufer je mislila da je najteži deo iza nje. Međutim, dva dana kasnije, dok je sa partnerom išla da poseti sina u bolnici, iznenada je osetila snažnu vrtoglavicu i izgubila svest.

Lekari su se borili za njen život. Prema njenim rečima, tada je doživela kliničku smrt koja je trajala čak 28 minuta.

Ono što je doživela tokom tog perioda potpuno je promenilo njen pogled na smrt.

Za razliku od brojnih ljudi koji opisuju iskustva bliske smrti kroz tunel, jaku svetlost ili susret sa preminulim osobama, Nilufer kaže da nije videla ništa od toga.

Umesto toga, opisala je osećaj dubokog mira.

„Nisam videla tunel, niti me je neko dozivao na drugu stranu. Ali ono što sam doživela bilo je najmirnije i najblaženije osećanje u mom životu“, ispričala je.

„Majlo! Moram da se vratim zbog Majla!“

U jednom trenutku, međutim, u njenoj svesti pojavila se slika njenog sina.

Tada je, kako kaže, čula glas koji ju je podsetio da mora da se vrati.

„Majlo! Moram da se vratim zbog Majla! Samo sam čula taj glas kako me opominje“, prisetila se.

Lekari su joj ubrizgali adrenalin, nakon čega je počela ubrzano da diše i povratila svest.

Kada se probudila, medicinska sestra joj je rekla da su se ozbiljno plašili da će je izgubiti. Partner joj je objasnio da je njeno telo pretrpelo šok i da organi nisu dobijali dovoljno kiseonika.

Ipak, umesto straha, Nilufer je osećala nešto potpuno drugačije.

„Skoro umiranje bilo je najneverovatnije iskustvo mog života“, rekla je, objašnjavajući da se nakon svega više ne plaši smrti kao ranije.

Njena priča danas predstavlja neobično svedočenje o iskustvu bliske smrti, ali i o ogromnoj snazi majčinske vezanosti. Posle 54 sata porođaja, komplikacija i borbe za život, upravo pomisao na sina bila je ono što je, prema njenim rečima, pokrenulo njenu želju da se vrati.