Alarm zvoni, kafa se kuva, a na šporet već stavljate tiganj za doručak. Jaja su za mnoge nezaobilazan deo jutarnjeg obroka – brzo se pripremaju, bogata su proteinima i mogu se napraviti na bezbroj načina.

Međutim, ako vodite računa o zdravlju srca, nije važno samo koliko jaja jedete, već i na koji način ih pripremate i koju masnoću koristite.

Jedan proizvod koji se poslednjih godina često promoviše kao zdrava namirnica zapravo nije među prvim izborima stručnjaka kada je reč o svakodnevnom kuvanju. U pitanju je kokosovo ulje.

Kokosovo ulje sadrži mnogo zasićenih masti

Kokosovo ulje često se predstavlja kao „superhrana“, a društvene mreže dodatno su doprinele njegovoj popularnosti. Ipak, njegov nutritivni sastav zahteva malo više opreza.

Kokosovo ulje ima veoma visok udeo zasićenih masti. Njihov prekomeran unos može da doprinese povećanju LDL, odnosno „lošeg“ holesterola, koji je jedan od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Kardiolog dr Rohit Vupuluri ranije je upozorio da, za razliku od maslinovog ulja, nema dovoljno dugoročnih dokaza da kokosovo ulje ima zaštitni efekat na srce.

Zbog toga povremena upotreba kokosovog ulja nije razlog za paniku, ali nije najbolji izbor ako ga svakodnevno koristite kao osnovnu masnoću za pripremu hrane.

Povišen LDL holesterol može doprineti nakupljanju naslaga u zidovima arterija. Vremenom to može otežati protok krvi i povećati rizik od srčanih i moždanih bolesti.

Čime je bolje pripremati jaja?

Ako želite da doručak bude povoljniji za zdravlje srca, kokosovo ulje možete zameniti uljima koja sadrže veći udeo nezasićenih masti.

Kardiolog dr Srihari Naidu među opcijama navodi ulje uljane repice, suncokretovo i ulje šafranike. Kao čest izbor u okviru zdrave ishrane izdvaja se i ekstra devičansko maslinovo ulje.

Maslinovo ulje posebno se uklapa u obrazac ishrane koji se povezuje sa boljim kardiovaskularnim zdravljem, poput mediteranske ishrane.

Važno je, međutim, imati na umu da ni „zdravo“ ulje ne znači da ga treba koristiti u neograničenim količinama. Sve vrste ulja su kalorične, pa je umerenost važna bez obzira na to koju vrstu birate.

Nije problem samo u jajima

Kada se govori o zdravlju srca, nije potrebno posmatrati jednu namirnicu izolovano. Mnogo je važnije kakva je celokupna ishrana.

Jaja mogu biti deo uravnoteženog doručka, posebno kada se kombinuju sa povrćem, integralnim hlebom ili drugim namirnicama bogatim vlaknima. Veći problem može nastati kada se uz njih često konzumiraju velike količine putera, slanine, kobasica i drugih izvora zasićenih masti.

Kardiolog dr Nik Vest, koji je govorio o svom doručku za magazin Parade, navodi da povremeno jede kajganu sa avokadom i integralnim tostom. Međutim, ne oslanja se svakog dana na isti obrok, već tokom nedelje bira različite namirnice.

Šta može da bude bolji doručak?

Ako želite da napravite jednostavan obrok koji je više u skladu sa preporukama za zdravlje srca, kombinacija jaja sa povrćem i integralnim tostom može biti dobar izbor.

Druga mogućnost je nemasni jogurt sa voćem i granolom, posebno ako birate granolu sa manje dodatog šećera. Bobičasto voće, jabuke i ananas mogu biti jednostavan način da doručak obogatite voćem i vlaknima.

Suština nije u tome da se jednoj namirnici pripiše status „zabranjene“, već da se kroz svakodnevnu ishranu napravi bolji balans. Zamena izvora zasićenih masti onima koje su bogatije nezasićenim mastima, uz raznovrsnu ishranu i umerene porcije, može biti korisniji pristup zdravlju srca nego stroga pravila.