Jedna je deo slovenskog jezičkog nasleđa, dok je druga u srpski jezik stigla kao pozajmljenica.

Reč „komšija“ toliko je odomaćena da je većina ljudi u svakodnevnom govoru uopšte ne doživljava kao stranu. Međutim, ona pripada turcizmima, odnosno rečima koje su u srpski jezik ušle pod uticajem turskog jezika i višegodišnjih istorijskih i kulturnih kontakata na Balkanu. RTS navodi da savremeni srpski jezik i danas ima veliki broj turcizama, od kojih su mnogi potpuno odomaćeni.

„Sused“ je domaća slovenska reč

Za razliku od „komšije“, imenica „sused“ pripada slovenskom jezičkom nasleđu. Iako se može čuti u svakodnevnom govoru, naročito u određenim krajevima i formalnijem izražavanju, „komšija“ je veoma česta u savremenom srpskom jeziku.

Zanimljivo je što poreklo reči često uopšte ne osećamo. Kada kažemo „komšija“, retko ko zastane i razmišlja o tome da je u pitanju turcizam. To je upravo jedna od karakteristika mnogih pozajmljenica koje su tokom vekova postale potpuno prirodan deo jezika.

Turcizmi su duboko ukorenjeni u srpskom jeziku

„Komšija“ nije usamljen primer. U srpskom jeziku koriste se brojne reči turskog porekla koje danas zvuče potpuno domaće. Među njima su, između ostalih, jastuk, jorgan, čarapa, čaršija, kašika, kapija, kajmak, rakija, sarma i čorba.

Prema podacima koje je za Politiku iznela lingvistkinja Marija Đinđić, u savremenom srpskom književnom jeziku postoji oko 3.000 turcizama, dok su mnoge druge takve reči tokom vremena prešle u pasivni fond ili potpuno izašle iz upotrebe.

Zato sledeći put kada nekome kažete „dobar dan, komšija“, možete se setiti da iza jedne sasvim obične reči stoji zanimljiva istorija jezika i vekovi balkanskih kulturnih kontakata.