Mekartur Viler i Klifton Erl Džonson opljačkali su nekoliko banaka na širem području Pitsburga, ali nisu pokušavali da sakriju lica.

Naprotiv, bili su uvereni da su pronašli način da postanu „nevidljivi“ za nadzorne kamere.

Verovali da ih limunov sok čini nevidljivim

Viler i Džonson upali su u filijale banaka naoružani pištoljima i sa otkrivenim licima. Međutim, pre toga su navodno verovali da će im limunov sok omogućiti da izbegnu identifikaciju na snimcima.

Ideja je, prema kasnijem Vilerovom iskazu, potekla iz njihovog pogrešnog razumevanja principa nevidljive tinte. Pošto se limunov sok može koristiti u određenim eksperimentima sa nevidljivim porukama, zaključili su da bi nanošenje soka na lice moglo da proizvede sličan efekat pred kamerama.

Pre nego što su krenuli u pljačke, odlučili su da svoju teoriju testiraju.

Viler je naneo limunov sok na lice, nakon čega je pokušao da se fotografiše Polaroid kamerom. Kada je fotografija razvijena, njegovo lice se navodno nije videlo.

To su shvatili kao potvrdu svoje teorije, ne razmišljajući o mogućnosti da je problem bio u načinu na koji je fotografija napravljena.

Kamere su ipak zabeležile sve

Uprkos njihovom uverenju, nadzorne kamere u bankama zabeležile su pljačkaše. Policija je zahvaljujući snimcima i drugim informacijama uspela da ih identifikuje i uhapsi.

Kada je Viler tokom istrage video fotografije sa mesta pljački, navodno nije mogao da veruje da je njegov plan propao.

„Ali, stavio sam limunov sok“, ponavljao je, prema navodima iz slučaja.

Upravo je ova rečenica kasnije postala jedan od najpoznatijih detalja čitave priče.

Težak epilog za dvojicu pljačkaša

Nakon hapšenja, slučaj je dobio sudski epilog. Džonson je odlučio da sarađuje sa istražiteljima i svedoči protiv Vilera, zbog čega je dobio blažu kaznu.

Džonson je osuđen na pet godina zatvora, dok je Viler dobio čak 24 godine.

Priča je godinama privlačila pažnju javnosti zbog neobične kombinacije kriminala, pogrešnog zaključivanja i potpunog poverenja u teoriju koja nije imala smisla.

Slučaj je ostao poznat kao primer koliko pogrešna pretpostavka može da dovede do potpuno neočekivanog ishoda. Umesto da sakriju identitet, dvojica muškaraca su u banke ušla verujući da su pred kamerama praktično nevidljivi – dok su ih upravo ti snimci na kraju pomogli da policija pronađe.