Ipak, 13. decembra 2016. godine, pet istraživača spustilo se čak 1.000 metara u dubinu kako bi zabeležilo život u jednom od najmanje istraženih delova planete.

Zaron je bio deo ekspedicije za BBC dokumentarni serijal Blue Planet II, a pripreme za poduhvat trajale su dve godine. Istraživači su želeli da istraže duboko more uz Antarktičko poluostrvo i snime životinje koje nastanjuju njegovo dno.

Podmornice prolazile kroz „Aleju santi leda“

Za mesto zarona odabran je duboki kanal poznat kao Iceberg Alley, gde su podmornice morale pažljivo da se probijaju između plutajućih santi leda.

Iako su prethodna istraživanja pomoću daljinski upravljanih vozila pokazala da u hladnim antarktičkim vodama postoji bogat život, prizori koje je ekipa zatekla premašili su očekivanja.

Morsko dno bilo je prepuno različitih organizama – od riba poznatih kao „ledeni zmajevi“, preko džinovskih morskih paukova, do neobičnih pužolikih riba i perastih zvezda.

Morski biolog dr Džon Kopli istakao je da je direktno posmatranje životinja u njihovom prirodnom okruženju izuzetno značajno za nauku.

„Ledeni zmaj“ ima providnu krv

Među najneobičnijim stanovnicima dubina posebno se izdvojio antarktički „ledeni zmaj“. Ove ribe imaju providnu krv bez hemoglobina, proteina koji našoj krvi daje crvenu boju i prenosi kiseonik.

U ekstremno hladnoj vodi kiseonik se dovoljno rastvara direktno u krvi, što ovim životinjama omogućava da prežive bez hemoglobina.

Istraživači su na morskom dnu pronašli i sunđere visoke oko dva metra, kao i džinovske morske paukove čiji raspon nogu može dostići 40 centimetara.

fdsf

Kako život opstaje u tolikoj dubini?

Jedan od razloga za obilje života jeste materijal koji sa površine tone prema dnu u obliku svojevrsnih „podvodnih snežnih padavina“. Posebno važnu ulogu ima kril, čiji ostaci predstavljaju izvor hrane za brojne organizme.

Ekspedicija je pokazala koliko toga još postoji za otkrivanje u dubinama Antarktika i koliko je ovaj ekstremni ekosistem značajan za razumevanje života u okeanima.