Kišnica je besplatna, meka i mnogim biljkama može više odgovarati od vode iz vodovoda. Ipak, nije uvek idealan izbor – evo koje biljke je posebno vole i kada treba biti oprezan.

Mnogi baštovani godinama koriste kišnicu za zalivanje povrća, cveća, voćaka i ukrasnog bilja. Njeno sakupljanje u buradima i rezervoarima postaje sve popularnije, kako zbog uštede vode iz vodovoda, tako i zbog pojedinih osobina koje mogu pogodovati biljkama.

Kišnica obično sadrži manje rastvorenih minerala od vode iz vodovoda i prirodno je blago kisela. Zbog toga može biti naročito korisna kod biljaka koje ne vole tvrdu vodu.

Zašto biljkama prija kišnica?

Za razliku od vode iz vodovoda, kišnica uglavnom sadrži manje minerala i nije prošla tretmane koji se primenjuju na vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu.

To može biti značajno posebno kod biljaka koje se dugo zalivaju u saksijama. Minerali iz tvrde vode mogu se vremenom nagomilati u supstratu, a bele naslage često se mogu primetiti na površini zemlje ili ivicama saksija.

Kišnica je prirodno blago kisela, pa odgovara mnogim biljnim vrstama. Ipak, ne treba je smatrati potpuno čistom vodom. Dok pada i sliva se preko krova, može pokupiti prašinu, polen, ptičji izmet i druge nečistoće.

Kod ukrasnog bilja to najčešće nije veliki problem, ali kod mladih i osetljivih biljaka može biti korisno koristiti filtriranu kišnicu.

Ove biljke posebno vole kišnicu

Kišnica naročito odgovara biljkama koje vole kiselije zemljište. Među njima su:

  • hortenzije

  • borovnice

  • azaleje

  • rododendroni.

Razlika može biti posebno primetna u područjima gde je voda iz vodovoda tvrda i bogata mineralima.

Kišnica je dobar izbor i za balkonsko cveće i druge biljke koje se gaje u saksijama. Pošto je količina zemlje u saksiji ograničena, posledice dugotrajnog zalivanja tvrdom vodom mogu se pojaviti brže nego u baštenskoj zemlji.

Njome se bez problema mogu zalivati i paradajz, salata, začinsko bilje i većina drugog povrća. Može biti korisna i za tek posađeno drveće i žbunje, posebno tokom prve sezone, kada je redovno zalivanje važno za razvoj korena.

Kišnica ipak nije čudotvorno rešenje

Česta zabluda je da će biljke automatski bolje napredovati samo zato što se zalivaju kišnicom.

Voda ne može zameniti kvalitetno zemljište, kompost ili odgovarajuću prihranu. Biljkama su za rast potrebni azot, fosfor, kalijum i brojni drugi hranljivi elementi, a kišnica ih ne sadrži u količinama koje mogu zameniti hranljive materije iz zemljišta i đubriva.

Takođe, ako je zemljište izrazito alkalno, samo zalivanje blago kiselom kišnicom neće značajno promeniti njegovu pH vrednost.

Zanimljivo je i da tvrda voda iz vodovoda sadrži kalcijum i magnezijum – elemente koji su biljkama potrebni. Zato voda iz česme nije nužno loša za baštu samo zato što ostavlja kamenac.

Kako pravilno sakupljati kišnicu?

Najjednostavniji način za sakupljanje kišnice jeste postavljanje rezervoara povezanog sa olucima.

Količina vode koju je moguće prikupiti zavisi od površine krova, količine padavina i zapremine rezervoara. Ipak, posuda koja se napuni posle jednog jačeg pljuska tokom nekoliko vrelih letnjih dana može brzo ostati prazna.

Zato kišnicu treba posmatrati kao dragocen dodatni izvor vode, a ne kao garanciju da tokom celog leta neće biti potrebno koristiti vodu iz vodovoda.

Važno je voditi računa i o održavanju sistema:

  • redovno čistite oluke od lišća i drugih nečistoća

  • rezervoar držite zatvorenim

  • sprečite ulazak prljavštine i razvoj algi

  • ne ostavljajte vodu dugo u otvorenim posudama na direktnom suncu.

Zatvoren rezervoar smanjuje i mogućnost razmnožavanja komaraca.

Poseban oprez kod povrća koje se jede sirovo

Kišnica koja se sliva sa krova može sadržati različite nečistoće i mikroorganizme. Zbog toga je potreban dodatni oprez kada se koristi za povrće koje se jede sirovo.

Jedno praktično rešenje jeste zalivanje direktno zemlje oko biljke, umesto prskanja jestivih delova. Kod osetljivih kultura može se koristiti i filtrirana voda.

Šta je najbolje za baštu?

Za većinu baštovana najpraktičnije rešenje jeste kombinovanje oba izvora vode.

Kišnicu vredi iskoristiti kada je ima dovoljno, posebno za biljke u saksijama i vrste koje vole blago kiselo zemljište. Voda iz vodovoda, s druge strane, ostaje pouzdana alternativa tokom dugih perioda bez padavina.

Najvažnije je ne očekivati čuda. Na izgled, zdravlje i prinos biljaka mnogo više utiču kvalitet zemljišta, količina sunčeve svetlosti, pravilno zalivanje, prihrana, izbor sorte i vremenski uslovi.

Ipak, ako imate mogućnost da jednostavno sakupljate vodu sa krova, kišnicu vredi iskoristiti. Osim što može biti korisna u bašti, njenom upotrebom smanjuje se potrošnja vode iz vodovoda, naročito tokom toplih meseci kada je potrošnja često najveća.