Imate osećaj da se prašina u domu pojavi gotovo čim je obrišete? Razlog ne mora biti to što nedovoljno često čistite. Na količinu prašine utiču brojni faktori – od vazduha koji ulazi u prostoriju i materijala od kojih je napravljen nameštaj, do količine tekstila u domu i načina na koji čistite.

Kućna prašina zapravo je mešavina veoma sitnih čestica različitog porekla. U njoj se mogu naći ljuspice kože i dlake ljudi i kućnih ljubimaca, vlakna odeće i posteljine, čestice zemlje, polen, čađ i druge čestice iz spoljašnje sredine, ali i materijali koji se postepeno troše u samom domu.

Zato je nemoguće potpuno eliminisati prašinu. Cilj je da smanjite njenu količinu i sprečite da se nepotrebno raznosi po prostorijama.

Zašto se prašina tako brzo vraća?

Jedan od glavnih razloga je jednostavno kretanje ukućana kroz stan. Hodanje, nameštanje kreveta, pomeranje odeće i svakodnevne aktivnosti podižu sitne čestice koje su se već nataložile na podu i drugim površinama.

Kada dospeju u vazduh, one se vremenom ponovo talože – na policama, stolovima, televizoru i drugim površinama.

Veliki deo prašine nastaje i u samom domaćinstvu. Odeća, tepisi, zavese, posteljina i tapacirani nameštaj neprestano otpuštaju sitna vlakna. Kada sednete na sofu, protresete ćebe ili namestite krevet, deo tih čestica ponovo dospeva u vazduh.

Tu je i vazduh koji ulazi spolja. Ako su prozori često otvoreni, naročito kada u vazduhu ima mnogo polena i drugih čestica, deo njih završava u domu. Prašina se unosi i obućom, posebno ako se ona nosi po stanu.

Možda grešite upravo tokom čišćenja

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje suve krpe ili klasične perušке za brisanje prašine.

Umesto da uklonite čestice, možete ih samo podići u vazduh ili prebaciti sa jedne površine na drugu. Nakon toga se prašina ponovo taloži i čini vam se da se vratila gotovo odmah.

Praktičniji izbor je blago vlažna mikrofiber krpa, koja bolje zadržava sitne čestice. Krpu je potrebno redovno ispirati ili menjati, jer ćete u suprotnom prljavom krpom samo raznositi prašinu.

Važan je i redosled čišćenja. Najpre obrišite prašinu sa viših površina, a tek potom usisajte pod. Ako prvo očistite nameštaj, pa tek onda usisavate, deo čestica može ponovo pasti na već očišćene površine.

Ne zaboravite na usisivač

I sam usisivač zahteva održavanje.

Ako je filter zapušen ili se ne čisti i ne menja prema uputstvima proizvođača, uređaj može slabije da sakuplja sitne čestice. Kod pojedinih modela deo veoma sitne prašine može ponovo završiti u vazduhu.

Zato redovno proveravajte filtere, posudu ili kesu za prašinu, u zavisnosti od tipa usisivača koji koristite.

Tepisi, zavese i posteljina pravi su sakupljači prašine

Nije slučajno što se prašina posebno brzo primećuje u prostorijama sa mnogo tekstila.

Tepisi, zavese, ćebad, jastuci i tapacirani nameštaj mogu zadržavati velike količine sitnih čestica i vlakana. Svaki put kada hodate po tepihu, sednete na sofu ili pomerite posteljinu, deo tih čestica može ponovo da se podigne u vazduh.

Zato brisanje polica nije dovoljno ako želite da smanjite količinu prašine u domu.

Redovno usisavanje tepiha, pranje posteljine i zavesa i održavanje tapaciranog nameštaja mogu biti važan deo ukupnog čišćenja.

Da li je prašnjaviji stari ili novi stan?

Ne postoji pravilo da je stan automatski prašnjaviji samo zato što je zgrada stara ili nova.

Kod starijih objekata prašini mogu doprineti dotrajala stolarija, pukotine, ventilacioni sistemi, podovi i zidovi koji lakše otpuštaju sitne čestice. Ako se u zgradi ili stanu izvode radovi, količina prašine može biti posebno velika.

Ni novogradnja nije pošteđena. Ako su objekat ili stan nedavno završeni ili su u njemu izvođeni radovi, mogu ostati čestice gipsa, betona, maltera, drveta i drugih građevinskih materijala.

Posle radova često je potrebno više detaljnih čišćenja kako bi se uklonila sva sitna prašina.

Na količinu prašine utiču i lokacija stana, ventilacija, kvalitet prozora i vrata, količina tekstila, navike ukućana i način provetravanja.

Može li prašina da utiče na zdravlje?

Za većinu zdravih ljudi uobičajena količina kućne prašine nije razlog za ozbiljnu zabrinutost. Ipak, kod osoba osetljivih na određene alergene može izazvati ili pogoršati simptome.

Kućna prašina može sadržati alergene grinja, polen, dlake i druge čestice koje kod osetljivih osoba mogu dovesti do kijanja, curenja ili zapušenosti nosa, svraba i suzenja očiju, a mogu pogoršati i simptome alergija i astme.

Zbog toga redovno uklanjanje prašine nije samo pitanje urednosti. Pravilno čišćenje, naročito uz smanjenje nepotrebnog podizanja čestica u vazduh, može doprineti i prijatnijem kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru.

Kako da prašina sporije nastaje?

Ne možete je potpuno eliminisati, ali možete smanjiti njenu količinu uz nekoliko jednostavnih navika:

  • izuvajte obuću na ulazu,
  • brišite prašinu blago vlažnom mikrofiber krpom,
  • čistite površine odozgo nadole,
  • nakon brisanja usisajte pod,
  • redovno čistite filter usisivača,
  • perite posteljinu i zavese,
  • redovno usisavajte tepihe i tapacirani nameštaj,
  • provetravajte prostorije, posebno kada su spoljašnji uslovi povoljni.

Ako se prašina ipak veoma brzo vraća, obratite pažnju na to odakle dolazi – možda problem nije u tome koliko često čistite, već u količini tekstila, ventilaciji, prozorima, radovima u okolini ili navikama ukućana.