Negde između strmih ulica, maslinjaka i malih kuća u planinskom delu Sardinije naučnici su naišli na podatak koji je teško ignorisati.
U mestu Bolotana, koje ima tek nešto više od 2.000 stanovnika, žene žive toliko dugo da istraživači sada proveravaju da li su pronašli novu „plavu zonu“, područje u kojem ljudi mnogo češće nego drugde dočekuju duboku starost.
Najnovija studija objavljena 5. oktobra u časopisu Frontiers in Aging pokazala je da žena koja u Bolotani doživi 70. godinu ima procenjenu šansu od čak 13,83 odsto da doživi stotu. U Italiji je ta verovatnoća oko 3,54 odsto.
Još zanimljivije, istraživači navode da su žene iz Bolotane po ovim pokazateljima među najdugovečnijim populacijama koje su posmatrali, odmah iza Hongkonga. U poređenju sa ženama u SAD, njihove šanse da od 70. stignu do 100. godine više su od tri puta veće.
U selu od 2.266 stanovnika čak 19 ljudi stiglo do stote
Bolotana je tokom perioda koji su naučnici pratili imala prosečno 2.266 stanovnika.
Od 2021. do 2025. godine 19 meštana stiglo je do stote godine, pet muškaraca i čak 14 žena. Kada su istraživači zavirili još dublje u stare matične i crkvene knjige, pronašli su 38 stogodišnjaka među 3.060 ljudi rođenih u ovom mestu između 1900. i 1925. godine.
Upravo su stare knjige jedan od razloga zbog kojih je Bolotana toliko zanimljiva naučnicima. Ovde se podaci o rođenjima, krštenjima, brakovima i smrti čuvaju vekovima, pa su istraživači mogli da proveravaju godine ljudi iz više nezavisnih izvora.
Drugim rečima, ovde nije dovoljno da porodica kaže: „Baka ima 102“. Godine mogu da se provere.
A šta one rade drugačije?
E, tu priča postaje najzanimljivija.
Naučnici još nemaju jedan odgovor. Niko za sada ne može da kaže da je tajna u jednoj namirnici, maslinovom ulju ili nekom posebnom genu.
Ono što vide jeste način života koji izgleda sasvim obično.
Bolotana je brdovita. Ulice su strme, mnogo se hoda, a automobil nije potreban za svaki odlazak od nekoliko stotina metara. Tako ljudi fizičku aktivnost ne „zakazuju“ tri puta nedeljno – ona je jednostavno deo dana.
Veliki deo hrane tradicionalno dolazi iz lokalne proizvodnje. Maslinovo ulje je svakodnevica, porodice uglavnom žive blizu jedne drugih, a potpuna društvena izolacija među starijima nije česta.
Epidemiolog S. Jay Olshansky to je opisao vrlo jednostavno:
„To je blisko povezana zajednica u kojoj ljudi brinu jedni o drugima.“
Kako kaže, ljudi se mnogo više kreću pešice nego automobilom.
Možda nije jedna tajna, nego ceo način života
Istraživači zato sada gledaju nekoliko stvari odjednom, genetiku, ishranu, svakodnevno kretanje, podršku porodice, bliske odnose među ljudima i dostupnost zdravstvene zaštite.
Sama studija nije dokazala da je bilo koji od tih faktora razlog dugovečnosti. Ona je za sada pokazala nešto drugo: u Bolotani zaista postoji neuobičajeno visok nivo preživljavanja do duboke starosti, naročito kod žena.
Zanimljivo je i da muškarci nemaju tako veliku prednost. Muškarac koji u Bolotani stigne do 70. godine ima procenjenu šansu od 4,92 odsto da doživi 100, dok je kod žena gotovo 14 odsto.
Zašto je razlika toliko velika, tek treba da se otkrije.
Naučnici ipak ne proglašavaju novu „plavu zonu“
Bolotana za sada ima status ozbiljnog kandidata.
Razlog za oprez je jednostavan, mesto je malo, pa nekoliko veoma dugovečnih ljudi može znatno da promeni statistiku. Kada su naučnici pogledali raniji period od 2015. do 2019. godine, prednost Bolotane bila je dosta manja. Zbog toga će morati da prate stanovništvo duže pre nego što kažu da su definitivno pronašli novu plavu zonu.
I možda je baš zbog toga ova priča zanimljivija.
Nisu pronašli čudotvornu tabletu, napitak ni namirnicu koju od sutra svi treba da kupujemo.
Pronašli su malo mesto u kojem žene neverovatno često dočekuju duboku starost – hodaju uzbrdo i nizbrdo, jedu hranu koja se uglavnom pravi blizu kuće i žive među ljudima koje poznaju čitav život.
Da li se upravo u toj običnoj svakodnevici krije deo odgovora, tek treba da saznamo.
Komentari (0)