U njima su se kupovale novine, stripovi, cigarete, žvake i sladoledi, a njihove prepoznatljive boje i zaobljeni oblici bili su deo gotovo svakog grada. Međutim, ono što su mnogi nekada uzimali zdravo za gotovo danas izaziva oduševljenje širom sveta, pa čak i u Njujorku.
Reč je o legendarnom kiosku K67, jednom od najpoznatijih primera jugoslovenskog industrijskog dizajna. Njegov neobičan izgled, praktičnost i modularna konstrukcija učinili su ga mnogo više od običnog prodajnog objekta. Danas se smatra važnim dizajnerskim ostvarenjem, a svoje mesto pronašao je i u zbirci čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, poznatog kao MoMA.
Nastao pre 60 godina, a i danas izgleda moderno
Kiosk K67 osmislio je slovenački arhitekta i industrijski dizajner Saša Janez Mehtig 1966. godine. Njegova ideja bila je da napravi funkcionalan i lako prilagodljiv objekat koji može da se postavi na različitim lokacijama i koristi za različite namene.
Za razliku od klasičnih prodavnica, ovaj kiosk mogao je da se postavi na relativno malom prostoru, dok je njegova modularna konstrukcija omogućavala povezivanje više jedinica u veću celinu.
Projekat je patentiran 1967. godine, a serijska proizvodnja počela je 1970. u Ljutomeru, u Sloveniji. Kiosci su izrađivani od ojačanog poliestera, uz metalne i staklene elemente, a karakterističan zaobljeni oblik i jarke boje učinili su ih lako prepoznatljivim.
Ubrzo su postali sastavni deo gradskih ulica, trgova i autobusких stajališta širom Jugoslavije. U njima su se prodavale novine, hrana i razna roba, dok su pojedini služili i za različite usluge.
Od običnog kioska do muzeja u Njujorku
Da K67 nije bio samo praktičan objekat za svakodnevnu upotrebu, pokazuje i činjenica da je uvršten u zbirku Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.
Kiosk je predstavljen i u okviru izložbe posvećene jugoslovenskoj arhitekturi od 1948. do 1980. godine. Tako je objekat koji su milioni ljudi svakodnevno viđali na ulicama postao deo svetske istorije dizajna.
Njegova vrednost nije samo u izgledu već i u ideji koja stoji iza njega. U vreme kada su mnogi gradski objekti bili projektovani za jednu konkretnu namenu, K67 je ponudio fleksibilno rešenje koje se moglo prilagoditi potrebama različitih korisnika.
Upravo ta kombinacija funkcionalnosti i upečatljivog dizajna razlog je zbog kojeg se i danas proučava i predstavlja kao važan primer industrijskog dizajna iz bivše Jugoslavije.
Stranci oduševljeni: „Želim da ih vidim širom sveta“
Novo interesovanje za legendarni kiosk pojavilo se i na društvenim mrežama. Fotografije K67 pokrenule su rasprave među ljubiteljima retro-dizajna, a mnogi korisnici iz drugih zemalja bili su iznenađeni kada su saznali da je ovaj neobičan objekat nastao još šezdesetih godina prošlog veka.
Pojedini su izrazili želju da se ovakvi kiosci ponovo pojave u gradovima širom sveta, dok su se ljudi koji su odrasli u Jugoslaviji prisetili kupovine novina, slatkiša i drugih sitnica na putu do škole ili posla.
Nisu, međutim, svi komentari bili isključivo nostalgični. Neki su podsetili da rad u tako malom prostoru nije bio jednostavan, posebno tokom hladnih zimskih dana i letnjih vrućina.
Ipak, interesovanje pokazuje koliko jedan svakodnevni predmet može da dobije drugačije značenje kada se posmatra iz perspektive dizajna i istorije.
Jedan kiosk završio i u Bruklinu
Zanimljiva priča dolazi i iz Njujorka, gde je, prema navodima jednog korisnika društvenih mreža, obnovljeni kiosk postavljen u parku Domino u Bruklinu.
Korisnik je naveo da je objekat uvezen i restauriran, a da ga je njegov neobičan izgled podstakao da istraži poreklo i istoriju K67.
Takvi primeri pokazuju da nekadašnji simbol svakodnevnog života u Jugoslaviji danas privlači pažnju i ljudi koji nemaju neposrednu vezu sa ovim prostorom.
Kiosk K67 tako je prešao put od običnog prodajnog mesta na uglu ulice do prepoznatljivog primera svetskog industrijskog dizajna. Ono što je nekada bilo deo svakodnevice jedne generacije danas predstavlja deo kulturnog nasleđa koje nastavlja da intrigira ljude širom sveta.
Komentari (0)