Sećate li se crvenog kioska iz Jugoslavije? U njemu smo jeli viršle sa senfom, a danas mu se dive u Njujorku

Ko je odrastao u Jugoslaviji, teško da može da zaboravi malu crvenu kućicu sa velikim staklima i zaobljenim uglovima. Tu smo kupovali novine, žvake, cigarete, a mnogi još pamte i viršle u zemički, sa senfom koji je često završavao i na prstima. Nismo ni razmišljali ko je taj kiosk napravio, a još manje da ćemo ga jednog dana gledati kao deo svetske istorije dizajna. Ipak, upravo to se dogodilo.

Bio je na autobuskoj stanici, ispred škole, na uglu prometne ulice ili pored pijace. Nije zauzimao mnogo mesta, ali je u njega moglo da stane sve što je čoveku usput zatrebalo.

Za neke je crveni kiosk bio mesto gde su svakog jutra kupovali novine, za druge prva stanica posle škole, kada bi od džeparca ostalo dovoljno za viršlu ili sladoled.

Prodavačica bi otvorila mali prozor, pružila vam ono što ste tražili, vratila kusur i već pitala sledećeg kupca šta želi.

Obična svakodnevica, reklo bi se.

A ta mala crvena kućica, koju su generacije uzimale zdravo za gotovo, danas ima mesto u kolekciji jednog od najpoznatijih muzeja na svetu.

Osmislio ga je čovek koji je imao potpuno drugačiju ideju

Čuveni kiosk nosio je oznaku K67, a osmislio ga je slovenački arhitekta i industrijski dizajner Saša Janez Mehtig (Saša Janez Mächtig) još 1966. godine.

Njegova zamisao nije bila da napravi samo još jednu malu prodavnicu.

Želeo je nešto što će se lako postavljati, proizvoditi u velikom broju i prilagođavati potrebama različitih gradova.

Tako je nastao kiosk neobičnog izgleda, izrađen od ojačanog poliestera, metala i stakla.

Iako ga svi pamtimo kao crveni, postojale su i druge boje, među kojima su bile žuta, zelena, bela, plava i narandžasta.

Ipak, crvena verzija ostala je najprepoznatljivija.

Kiosci su se proizvodili u fabrici Imgrad u slovenačkom Ljutomeru, a njihov jednostavan i praktičan izgled omogućio je da se brzo prošire širom Jugoslavije.

Mogli ste da spojite nekoliko kioska i dobijete čitavu prodavnicu

Najzanimljivija stvar kod kioska K67 bila je njegova konstrukcija.

Svaka kućica predstavljala je zasebnu celinu, ali je mogla da se spoji sa drugima.

Ako je nekome bila dovoljna mala trafika, postavio bi jednu jedinicu. Ako mu je trebalo više prostora, dodao bi još nekoliko.

Tako su nastajale veće prodavnice, mali lokali i različiti uslužni prostori.

K67 se nije koristio samo za prodaju novina i viršli.

U njemu su se prodavali cveće, sladoled i karte, pravili ključevi, a ponegde su u njemu radili obućari, čuvari i turistički radnici.

Zabeležen je čak i primer bara u slovenačkom Novom Mestu koji je osamdesetih godina sastavljen od sedam povezanih kioska.

Zamislite samo – sedam onih malih crvenih kućica spojeno u jedan ugostiteljski objekat!

Napravljeno ih je oko 7.500, a stigli su i do Japana

Prema podacima slovenačkih institucija koje čuvaju istoriju ovog dizajna, do prestanka proizvodnje 1999. godine izrađeno je oko 7.500 modularnih jedinica K67.

Nisu se nalazile samo u gradovima nekadašnje Jugoslavije.

Izvožene su u brojne države, među kojima su bile Poljska, Irak, Kenija, Novi Zeland, Japan i Sjedinjene Američke Države.

To je možda najveće iznenađenje u celoj priči.

Ono što je nama bilo sasvim obično prodajno mesto, prepoznato je u drugim delovima sveta kao pametno i moderno rešenje.

Od viršli i novina do slavnog muzeja u Njujorku

Da je kiosk K67 mnogo više od uspomene na nekadašnju Jugoslaviju, potvrđuje i Muzej moderne umetnosti u Njujorku, poznatiji kao MoMA.

Ovaj muzej u svojoj zvaničnoj kolekciji vodi kiosk K67 kao delo Saše Janeza Mehtiga iz 1966. godine.

Bio je predstavljen i na velikoj izložbi posvećenoj arhitekturi Jugoslavije, koja je trajala od jula 2018. do januara 2019. godine.

I tako je kućica pored koje smo nekada prolazili ne obraćajući pažnju postala deo priče o svetskom dizajnu.

Ipak, važno je napraviti razliku: kiosk jeste deo kolekcije MoMA, ali prema zvaničnoj stranici muzeja trenutno nije izložen posetiocima.

U Njujorku je čak služio i kao DJ kabina

Postoji još jedan detalj koji pokazuje koliko je ovaj dizajn neobičan.

K67 je 2021. godine bio postavljen na čuvenom Tajms skveru u Njujorku, u okviru umetničkog projekta.

Ali tamo nisu prodavali novine niti viršle.

Legendarna crvena kućica pretvorena je u DJ kabinu iz koje se puštala muzika.

Dok su prolaznici na jednom od najpoznatijih trgova na svetu gledali neobičan objekat, ljudima sa prostora bivše Jugoslavije njegov izgled sigurno bi bio poznat.

Crvena kućica dobila je novi život

Priča o kiosku K67 nije se završila raspadom Jugoslavije niti prestankom proizvodnje.

Jedan obnovljeni primerak nalazi se ispred zgrade lista „Delo“ u Ljubljani.

Dobio je grejanje, ventilaciju i savremeniju opremu, a danas služi i za manje izložbe, kulturne događaje i susrete.

Još jedan primerak može se videti u dvorištu Muzeja za arhitekturu i oblikovanje u Ljubljani.

Dizajn koji je nastao pre šest decenija tako i dalje ima svoju svrhu.

A nama ostaje nešto drugo.

Kad pogledamo fotografiju starog crvenog kioska, teško da prvo pomislimo na arhitekturu, muzeje i svetska priznanja.

Pre ćemo se setiti užurbane ulice, mirisa viršli, novina poređanih iza stakla i onog vremena kada je za malu radost bilo dovoljno nekoliko novčića u džepu.

Nekada smo pored tog kioska prolazili svakog dana, ne znajući da gledamo predmet koji će jednog dana postati svetski poznat.