Voda koja ostane nakon kuvanja cvekle ne mora odmah da završi u sudoperi. Ako je povrće kuvano bez soli, ulja i začina, ova tečnost može povremeno da se iskoristi za zalivanje biljaka u saksijama ili bašti.

Tokom kuvanja deo rastvorljivih materija iz povrća prelazi u vodu, zbog čega ona može da sadrži određene minerale i biljne pigmente. Ipak, njen sastav zavisi od načina pripreme, količine vode i vremena kuvanja, pa je ne treba smatrati pouzdanim đubrivom niti zamenom za redovnu negu biljaka.

Šta se nalazi u vodi od kuvanja cvekle?

Cvekla sadrži različite minerale, među kojima su kalijum i magnezijum, kao i prirodne pigmente poznate kao betalaini, koji joj daju karakterističnu crvenu boju.

Tokom kuvanja deo rastvorljivih materija može da pređe u vodu, ali njihova količina nije uvek ista. Zbog toga intenzivna crvena boja tečnosti ne znači nužno da ona sadrži veliku količinu hranljivih sastojaka korisnih za biljke.

Vodu od cvekle zato je najbolje posmatrati kao mogući dodatak povremenom zalivanju, a ne kao sredstvo koje će samo po sebi podstaći rast ili oporaviti biljku sa požutelim listovima.

Najvažnije pravilo: Voda mora biti bez soli i začina

Ako planirate da iskoristite vodu od kuvanja cvekle za biljke, važno je da u nju niste dodavali so, ulje, sirće ili druge sastojke.

So može da se nakuplja u zemljištu i oteža korenu usvajanje vode, dok ostaci masnoće i začina nisu potrebni biljkama. Zato je za ovu namenu pogodna samo tečnost koja je ostala nakon kuvanja nezačinjene cvekle.

Pre zalivanja ostavite vodu da se potpuno ohladi do sobne temperature. Vruća tečnost može da ošteti koren i poremeti uslove u zemlji.

Kako pravilno koristiti vodu od cvekle?

Ako želite da isprobate ovaj kućni trik, pridržavajte se nekoliko jednostavnih pravila:

  • Sačekajte da se voda ohladi. Nikada nemojte zalivati biljke vrućom tečnošću.

  • Po potrebi je razblažite. Ako je voda intenzivno obojena, možete je pomešati sa čistom vodom. Ipak, ne postoji univerzalno potvrđen odnos razblaživanja koji je optimalan za sve biljke.

  • Zalivajte zemlju, a ne lišće. Tečnost sipajte pažljivo oko biljke, izbegavajući nepotrebno kvašenje listova i središta rozete.

  • Koristite je povremeno. Nemojte je primenjivati pri svakom zalivanju niti njome potpuno zameniti običnu vodu.

  • Ne čuvajte je dugo. Najbolje je da je upotrebite ubrzo nakon hlađenja, umesto da je ostavljate da stoji danima.

Ukoliko tečnost dobije neprijatan miris ili primetite promene koje ukazuju na kvarenje, nemojte je koristiti za zalivanje.

Požuteli listovi ne znače uvek da biljci nedostaju hranljive materije

Kada listovi počnu da žute, mnogi prvo pomisle da biljci treba dodatna prihrana. Međutim, uzroci mogu biti različiti, a među najčešćima su prekomerno zalivanje, nedostatak svetlosti i loša drenaža.

Pre nego što dodate bilo kakvu prihranu, proverite da li zemlja ostaje previše vlažna i da li višak vode može slobodno da otiče iz saksije. Ako koren dugo stoji u mokroj zemlji, može doći do njegovog oštećenja, što se takođe odražava na izgled listova.

Posebnu pažnju zahtevaju kaktusi i sukulenti, kojima je uglavnom potrebno ređe zalivanje nego mnogim drugim sobnim biljkama. Kod njih je važno da se zemlja dovoljno prosuši između zalivanja.

Može da smanji rasipanje, ali nije zamena za đubrivo

Ponovna upotreba vode od kuvanja cvekle može biti jednostavan način da se smanji nepotrebno bacanje vode iz kuhinje. Ipak, nema dovoljno osnova da se tvrdi da ona pouzdano poboljšava rast svih biljaka ili da može da izleči njihove probleme.

Za zdrave biljke mnogo su važniji odgovarajuća zemlja, dovoljno svetlosti, dobra drenaža i zalivanje prilagođeno konkretnoj vrsti.

Ako vodu od cvekle koristite kao povremeni dodatak, neka osnovno pravilo bude jednostavno: mora biti nezačinjena, potpuno ohlađena i upotrebljena bez dugog stajanja. Tako ćete iskoristiti ono što bi inače završilo u sudoperi, a da pritom ne zanemarite stvarne potrebe svojih biljaka.