Ova jezička nedoumica često izaziva rasprave, a mnogi govornici srpskog jezika uvereni su da je samo jedan izraz pravilan. Zbog toga neretko ispravljaju druge, ne znajući da odgovor zavisi i od konteksta.

Iako se u srpskom jeziku prednost daje izrazu „sve vreme“, to ne znači da je izraz „celo vreme“ u svakoj situaciji pogrešan. Na ovu razliku ukazivao je i poznati srpski lingvista Ivan Klajn u svojim objašnjenjima jezičkih nedoumica.

Šta je pravilno: sve vreme ili celo vreme?

U „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivan Klajn uz odrednicu „celo vreme“ navodi preporuku: „Bolje sve vreme“. To znači da prednost treba dati obliku „sve vreme“, ali je važno razumeti i način na koji se reč „vreme“ upotrebljava u rečenici.

Izraz „sve vreme“ često koristimo kada želimo da kažemo da se nešto dešava stalno ili neprekidno. Ipak, kada govorimo o konkretnom, vremenski ograničenom periodu, može se upotrebiti i izraz „celo vreme“.

Kada je izraz „celo vreme“ prihvatljiv?

Na primer, ako govorimo o sastanku koji je trajao sat vremena, možemo reći:

„Sve vreme sastanka gledao je u telefon.“

„Celo vreme sastanka gledao je u telefon.“

U oba slučaja jasno je da se misli na trajanje konkretnog sastanka. Slično tome, u svakodnevnom govoru koristimo izraze poput „celo veče“ i „ceo dan“, kojima označavamo određeni vremenski period.

Zato nije opravdano automatski proglasiti izraz „celo vreme“ nepravilnim u svakoj rečenici.

Koji izraz treba koristiti?

Ako želite da se držite jezičke preporuke, sigurniji izbor je „sve vreme“, jer se tom obliku daje prednost u standardnom srpskom jeziku.

Ipak, sledeći put kada čujete nekoga da kaže „celo vreme“, nemojte odmah zaključiti da je napravio grešku. Važno je obratiti pažnju na kontekst, značenje i preporuke jezičkih stručnjaka, umesto da se pravila primenjuju bez razmišljanja.