Jesen je sezona kestena, a miris pečenih plodova mnoge podseća na hladne dane i šetnje gradom. Ipak, nije svaki kesten koji pronađemo u parku ili pored puta namenjen za ishranu. Jestivi i divlji kesten na prvi pogled mogu da liče, ali između njih postoji važna razlika: divlji kesten sadrži toksične materije i može da izazove trovanje.

Zato je važno znati kako da prepoznate jestivu vrstu, ali i zbog čega kesten, osim prijatnog ukusa, može da bude koristan deo raznovrsne ishrane.

Kako da razlikujete jestivi od divljeg kestena?

Najlakši način da ih razlikujete jeste da obratite pažnju na čauru u kojoj plodovi rastu, kao i na njihov oblik.

Jestivi kesten (Castanea sativa) razvija se u veoma bodljikavoj čauri koja podseća na malog ježa. U njoj se obično nalazi više plodova, koji često imaju karakterističan šiljati vrh. Ova vrsta koristi se u ishrani nakon odgovarajuće termičke obrade.

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum), koji se često može videti u parkovima i drvoredima, ima drugačiju čauru, sa ređim bodljama ili kratkim izbočinama. U njoj se najčešće nalazi jedan krupniji plod, koji je okruglast, gladak i sjajan, često sa svetlom mrljom na jednoj strani.

Ipak, nijednu karakteristiku ne treba posmatrati izolovano. Ako niste sigurni kojoj vrsti plod pripada, nemojte ga jesti.

Zašto divlji kesten može da izazove trovanje?

Divlji kesten sadrži toksične materije, uključujući jedinjenja iz grupe saponina, među kojima je i eskulin. Njegovi plodovi nisu namenjeni ljudskoj ishrani, a njihovo gutanje može da izazove mučninu, bolove u stomaku, povraćanje i proliv. U težim slučajevima mogu se javiti i ozbiljniji simptomi.

Posebno je važno obratiti pažnju na decu, koja tokom jesenjih šetnji često sakupljaju kestenje za igru. Sjajna, smeđa kora može da ih privuče, ali plodove ne treba stavljati u usta.

Divlji kesten ne treba pokušavati da učinite bezbednim za jelo kuvanjem ili pečenjem. Ako neko slučajno proguta njegov plod, potrebno je odmah potražiti savet zdravstvenog stručnjaka ili centra za kontrolu trovanja. Ako se pojave ozbiljni simptomi, treba potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Koliko je jestivi kesten zdrav i šta sadrži?

Jestivi kesten izdvaja se po svom nutritivnom sastavu. Za razliku od oraha, badema i lešnika, koji sadrže mnogo masti, kesten je bogatiji ugljenim hidratima, prvenstveno skrobom, pa može da posluži kao dobar izvor energije.

U 100 grama pečenog evropskog kestena nalazi se približno 245 kalorija, oko 53 grama ugljenih hidrata, pet grama vlakana i nešto više od dva grama masti. Sadrži i kalijum, magnezijum i vitamin C, a konkretne vrednosti zavise od vrste kestena i načina pripreme.

Zahvaljujući vlaknima, kesten može da doprinese normalnom varenju i redovnom pražnjenju creva. Vlakna takođe mogu da produže osećaj sitosti, zbog čega pečeni kesten može da bude praktična užina tokom hladnijih dana.

Ipak, kao i kod drugih namirnica, važno je voditi računa o količini i uklopiti ga u ukupnu ishranu.

Vitamin C i minerali koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma

Jestivi kesten sadrži vitamin C, koji doprinosi normalnom funkcionisanju imunskog sistema, stvaranju kolagena i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Zbog toga može da bude koristan deo raznovrsne jesenje ishrane, ali ne treba očekivati da samostalno spreči prehladu ili izleči infekciju.

Kesten sadrži i kalijum, mineral važan za normalno funkcionisanje mišića i nervnog sistema, kao i magnezijum, koji učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući metabolizam energije.

Zbog sadržaja vlakana, relativno male količine masti u poređenju sa većinom orašastih plodova i prisustva kalijuma, jestivi kesten može da se uklopi u način ishrane koji doprinosi očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Međutim, zdravlje srca zavisi od ukupnih prehrambenih navika, fizičke aktivnosti i drugih životnih faktora, a ne od jedne namirnice.

Da li je bolji kuvani ili pečeni kesten?

I kuvani i pečeni jestivi kesten mogu da budu dobar izbor, a razlika je pre svega u ukusu, teksturi i načinu pripreme.

Pečeni kesten ima izraženiju aromu i čvršću teksturu, zbog čega je omiljena jesenja grickalica. Kuvani je mekši i često se koristi za pripremu pirea, supa, kremova i različitih slanih i slatkih jela.

Bez obzira na način pripreme, važno je da budete sigurni da koristite jestivu vrstu. Plodove koji su plesnivi, truli ili imaju neprijatan miris treba baciti.

Kesten je tako mnogo više od omiljene jesenje poslastice: može da obogati jelovnik energijom, vlaknima i važnim mikronutrijentima. Ipak, pre nego što ga pripremite, najvažnije je da znate da li je zaista reč o jestivom kestenu.