Ovakva navika nije neobična, a psihologija nudi nekoliko objašnjenja zašto ljudi toliko pažnje posvećuju načinu na koji komuniciraju putem telefona.

Strah od pogrešnog tumačenja

Za razliku od razgovora uživo, pisane poruke ne prenose intonaciju, izraz lica i govor tela. Zbog toga kratka rečenica može zvučati hladno ili grubo, iako osoba koja ju je napisala nije imala takvu nameru.

Pojedini ljudi zato pažljivo biraju reči, dodaju objašnjenja i više puta proveravaju tekst pre nego što pritisnu dugme za slanje. Žele da budu sigurni da će njihova poruka preneti upravo ono što su nameravali da kažu.

Kada je važno šta će drugi misliti?

Potreba da ostavimo dobar utisak može dodatno uticati na način pisanja. Neko će dugo razmišljati kako da odbije poziv, postavi pitanje nadređenom ili pokaže osećanja osobi koja mu se dopada.

Strah da će biti pogrešno shvaćen ili negativno procenjen može podstaći dodatno proveravanje. Ipak, to ne znači da svako ko uređuje poruke ima problem sa samopouzdanjem. Nekada je jednostavno reč o pažljivosti ili želji da komunikacija bude jasna.

Kada proveravanje postane iscrpljujuće?

Problem može nastati kada osoba stalno menja iste reči, dugo odlaže slanje jednostavnih poruka ili oseća snažnu nelagodu zbog mogućeg odgovora. Tada ponovno čitanje više ne služi samo ispravljanju teksta, već pokušaju da se unapred kontroliše reakcija druge osobe.

Kako lakše poslati poruku?

Stručnjaci za komunikaciju preporučuju da se pre slanja proveri da li je poruka jasna, pristojna i da li sadrži potrebne informacije. Nakon toga korisno je prihvatiti da nije moguće kontrolisati svako tuđe tumačenje.

Ako vam prepravljanje poruka oduzima mnogo vremena i izaziva stalnu napetost, razgovor sa psihologom može pomoći da razumete šta pokreće takvu zabrinutost.

Dobra komunikacija ne zahteva savršeno sročenu poruku. Mnogo je važnije da iskreno i jasno izrazite ono što želite da kažete.