Lepeza, nekada elegantan modni dodatak i znak društvenog statusa, sada se sve češće može videti u torbicama, na terasama kafića, u javnom prevozu, na koncertima i letnjim događajima.

Mala, lagana i praktična, lepeza je dokaz da neka jednostavna rešenja nikada ne izlaze iz mode.

Zanimljiva istorija lepeze

Istorija lepeze je duga i zanimljiva. 

Ljudi su od davnina koristili lišće, perje, tkaninu ili tanke komade drveta da bi se rashladili, a lepeze su se koristile u starom Egiptu, Kini, Japanu i drugim drevnim kulturama. U početku se nisu koristile samo za hlađenje, već i za ceremonije, verske obrede, isticanje moći i ukrašavanje odeće.

 Lepeza ima posebno važno mesto u azijskoj kulturi. U Kini su se pravile od svile, bambusa, perja i papira i često su bile oslikane pejzažima, cvećem, kaligrafijom i književnim motivima. Tako se lepeza često transformisala u malo umetničko delo koje je govorilo o ukusu, obrazovanju i položaju osobe koja je nosi.

Sklopiva lepeza, kako je danas najčešće zamišljamo, posebno se povezuje sa Japanom. Veruje se da se tamo razvila u ranom srednjem veku, a zatim se proširila ka Kini i drugim delovima Azije. Zahvaljujući svojoj praktičnosti, mogla se lako nositi, čuvati u rukavu ili tašni i koristiti u svakodnevnim, svečanim i umetničkim prilikama.

lepeze

U Evropi su popularne od 16. veka

Lepeze su u Evropu stigle trgovačkim putevima, putnicima i mornarima, a posebnu popularnost su stekle od 16. veka pa nadalje.

Brzo su postale omiljeni modni dodatak plemkinja na evropskim dvorovima, posebno u Francuskoj, Španiji, Italiji i Engleskoj.

 Katarina de Mediči i kraljica Elizabeta I često se pominju među ženama koje su doprinele da lepeza postane simbol prefinjenosti, elegancije i društvenog ugleda. U 18. i 19. veku, lepeza je cvetala. Raskošne lepeze su se pravile od svile, čipke, pergamenta, slonovače, sedefa, drveta i perja, a mnoge su bile ručno oslikane scenama iz mitologije, prirode, ljubavi, pozorišta ili svakodnevnog života. Neke su bile toliko vredne da su čuvane kao porodične relikvije, baš kao i nakit.

Tajni jezik lepeza

Jedna od najzanimljivijih priča vezanih za lepezu je ona o njenom navodnom tajnom jeziku.

U 18. i 19. veku, kada su balovi, saloni i dvorska okupljanja imali stroga pravila ponašanja, govorilo se da žene koriste lepeze kako bi slale diskretne poruke udvaračima.

Zamah preko obraza, brzo zatvaranje, blago spuštanje ili držanje lepeze ispred lica imalo je različita značenja, od naklonosti do odbijanja.

U društvu gde emocije često nisu bile dozvoljene da se otvoreno pokazuju, lepeza je bila idealan rekvizit za skrivanje osmeha, rumenila ili pogleda.

U jednom broju časopisa „Džentlmens magazin“ iz 1740. godine objašnjeno je kako su različiti pokreti lepeze korišćeni za predstavljanje slova azbuke, dok su druge metode korišćene za slanje različitih poruka.

Tako je dodirivanje vrha lepeze prstom značilo - Želim da razgovaram sa tobom, okretanje lepeze levom rukom je značilo - posmatraju nas, dok je prevlačenje lepeze  preko obraza značilo - volim te, piše historyextra.