Zimsko računanje vremena podrazumeva pomeranje sata jedan sat unazad. Iako dodatni sat u krevetu zvuči primamljivo, promena vremena može da poremeti biološki sat i utiče na san, energiju i koncentraciju.
Stručnjaci objašnjavaju koje tri promene možete da primetite i zašto je organizam potrebno vreme da se prilagodi novom ritmu.
Pomeranje sata dva puta godišnje već dugo izaziva rasprave. Dok se mnogi protive prelasku sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obrnuto, pojedini stručnjaci za san upozoravaju da nagla promena može negativno da utiče na cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat. Drugi smatraju da usklađivanje sa prirodnim smenama svetlosti i mraka može da pomogne organizmu da prati prirodni ritam.
Pomeranje sata znači da će svitati ranije. Promena vremena uvedena je kako bi se radno vreme i dnevna svetlost bolje uskladili sa smenom godišnjih doba. Tokom jeseni i zime jutra postaju tamnija, pa pomeranje sata unazad omogućava da svane ranije, kada većina ljudi kreće na posao ili u školu. Na proleće se satovi pomeraju unapred kako bi se duži dani bolje iskoristili i kako bi se izbeglo prerano svitanje.
Dodatni sat u krevetu na prvi pogled deluje kao poklon. Ipak, slično promeni vremenske zone tokom putovanja, nagla promena vremena može da utiče na organizam i opšte blagostanje.
„Jedan sat možda ne deluje kao velika promena, ali naše telo ne funkcioniše prema satu na zidu. Navikavamo se da ustajemo, jedemo, opuštamo se i odlazimo na spavanje u određeno vreme“, objašnjava doktorka Zoe Vilijams, lekarka britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS) i stručnjakinja za san.
Kada se taj raspored iznenada promeni, potrebno je vreme da se unutrašnji biološki sat prilagodi.
Nakon pomeranja sata neki ljudi mogu da osete umor ranije uveče, da se bude ranije ujutru ili da primete pad energije i koncentracije dok se organizam ne prilagodi novom rasporedu.
Doktorka Vilijams ističe da je potrebno vreme i za navikavanje na raniji dolazak mraka, koji može da utiče na to koliko se osećamo budno i energično tokom kasnijih sati. Iznenadna promena rasporeda može da poremeti navike i obrasce spavanja, pa je potrebno neko vreme da se ponovo uspostavi osećaj normalnog ritma.
Svetlost takođe ima važnu ulogu. Ako ste navikli na sunčeve zrake u kasnim popodnevnim satima, raniji dolazak mraka može da promeni vaš doživljaj dana.
„Kada se satovi pomere unazad, raniji dolazak mraka može da podstakne telo da počne da proizvodi melatonin, zbog čega možete postati pospani ranije nego obično. Ova promena može da stvori osećaj da nismo usklađeni sa sopstvenim ritmom dok se telo prilagođava novom rasporedu“, objašnjava doktor Tim Merser, lekar.
Ipak, pomeranje sata ne donosi samo neprijatnosti. Jesenja promena posebno može da prija onima koji redovno ne spavaju dovoljno, jer im pruža priliku da provedu dodatni sat u krevetu.
Doktor Merser dodaje da dodatni sat može da bude mala prednost, jer pruža više vremena za odmor i opuštanje. Iako dodatni sat sna može da prija, važno je da narednih dana obratite pažnju na to kako se osećate. Održavanje uobičajenog rasporeda odlaska na spavanje i buđenja može da pomogne organizmu da se lakše prilagodi promeni vremena, piše Tomsguide.
Komentari (0)