Godinama se verovalo da je 36,6 stepeni idealna telesna temperatura, a svako odstupanje od ove vrednosti često je izazivalo zabrinutost. Ipak, savremena istraživanja pokazuju da ne postoji jedna univerzalna temperatura koja važi za sve ljude i da vrednosti mogu da se razlikuju čak i kod potpuno zdravih osoba.

Uverenje o temperaturi od 36,6 stepeni potiče iz 19. veka, kada je nemački lekar Karl Rajnhold August Vunderlih, na osnovu velikog broja merenja, pokušao da utvrdi prosečnu temperaturu ljudskog organizma. Njegova prvobitna procena bila je oko 37 stepeni, a kasnije je vrednost od 36,6 stepeni postala široko prihvaćena kao standard.

Danas stručnjaci naglašavaju da na rezultat utiču brojni faktori, među kojima su godine, doba dana, fizička aktivnost, hormonske promene i način merenja.

Telesna temperatura menja se tokom dana

Organizam ne održava potpuno istu temperaturu tokom 24 sata. Telo neprestano proizvodi toplotu, a njegov unutrašnji biološki sat utiče na to kada će temperatura biti niža, a kada viša.

Najniže vrednosti najčešće se beleže u ranim jutarnjim satima, dok temperatura obično raste tokom dana i dostiže više vrednosti uveče. Ove promene su prirodne i same po sebi ne ukazuju na bolest.

Na rezultat mogu da utiču i fizički napor, unos tečnosti i menstrualni ciklus. Zbog toga jedno merenje ne mora uvek da pruži potpunu sliku zdravstvenog stanja.

Koja telesna temperatura se smatra normalnom?

Kod zdravih odraslih osoba normalna telesna temperatura najčešće se kreće približno između 36,1 i 37,2 stepena, mada se rasponi razlikuju u zavisnosti od načina merenja i individualnih karakteristika.

Godine takođe imaju važnu ulogu. Starije osobe mogu prirodno imati nešto nižu temperaturu, dok se kod dece rezultati tumače u skladu sa uzrastom i mestom na kojem je temperatura izmerena.

Važno je i da se rezultati ne porede bez uzimanja u obzir metode merenja. Temperatura izmerena ispod pazuha obično je niža od one izmerene u ustima, dok merenje u uhu ili rektalno može da pokaže više vrednosti.

Zato je, kada pratite promene, korisno da temperaturu merite na isti način i u sličnim uslovima.

Zašto je prosečna temperatura danas možda niža nego ranije?

Neka istraživanja ukazuju na to da je prosečna telesna temperatura u pojedinim populacijama danas niža nego u 19. veku, kada su postavljene tradicionalne norme.

Naučnici smatraju da bi tome mogle da doprinesu promene u načinu života i uslovima u kojima ljudi žive. Bolja higijena, dostupnost čiste vode, vakcina i savremenih lekova, kao i efikasnije lečenje infekcija, mogli su da smanje učestalost i intenzitet nekih zapaljenskih procesa u organizmu.

Uticaj mogu imati i klimatizovani prostori, savremena odeća i drugačiji uslovi života, koji telu olakšavaju regulisanje temperature. Ipak, ovo je složeno pitanje i ne postoji samo jedan faktor koji objašnjava uočene promene.

Kada telesna temperatura treba da zabrine?

Broj na toplomeru nije jedini pokazatelj bolesti. Važno je obratiti pažnju i na simptome, trajanje tegoba i opšte stanje osobe.

Temperatura od 38 stepeni ili više kod odraslih se najčešće smatra groznicom, mada tumačenje zavisi od načina merenja i okolnosti. Ako povišena temperatura traje nekoliko dana, pogoršava se ili je prate otežano disanje, konfuzija, jak bol ili drugi ozbiljni simptomi, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.

Temperatura iznad 40 stepeni zahteva hitnu procenu, posebno ako postoje dodatni simptomi. Telesna temperatura niža od 35 stepeni može da ukazuje na hipotermiju i predstavlja razlog za hitnu medicinsku pomoć.

Umesto da se strogo držimo vrednosti od 36,6 stepeni, korisnije je da razumemo šta je uobičajeno za naš organizam i da promene procenjujemo zajedno sa simptomima. Temperatura od 36,2 ili 36,9 stepeni može biti sasvim normalna kod zdrave osobe, u zavisnosti od okolnosti.